У понедељак, 27. октобра, у краљевачкој библиотеци одржано је предавање „Слатки путописи: незаборавни укус Србије”, а потом и дегустација делиције која је обавезно послуживана пре кафе у српским градовима у распону дужем од 200 година. Предавач је била Марина Лукић Цветић, историчар уметности, ликовни критичар и гастрохеритолог, оснивач и кустос „Музеја слатка” у Краљеву.
Марина Лукић Цветић упознала је најпре публику са историјатом једног од најстаријих српских брендова – претеча слатког је воће у меду, које је из Византије стигло у српску средњовековну кухињу. Појавом шећера и његовом индустријском производњом кренуло је прављење слатка на Медитерану. Припремају га Грци, Цинцари, Македонци, Бугари и Јевреји, док су северна граница распростирања реке Сава и Дунав. Слатко је било типично као обавезно послужење за српске грађанске куће до средине XX века, када справљање преузима становништво на селу, јер је тамо било воћа у изобиљу, а начин живота у градовима се мењао, као што се мењала и производња. Обичај се до данашњих дана још сачувао на селу, док је у градовима потиснут на периферију, како је иронично приметио Душко Радовић.
Истраживањем Марина Лукић Цветић дошла је до бројних података који сведоче о фасцинацији и поштовању које је слатко изазвало код светских путописаца, дипломата, уметника и званичних гостију који су посећивали српску кнежевину, затим краљевину током XIX и прве половине XX века. Указала је на цитате о слатком Феликса Каница, Ота Дубислава Пирха, Ендруа Арчибалда Пејтона, грофа Адолфа од Карамана, Албера Малеа, Влаха Буковца, Григорија Николајевича Трубецког, Божидара Карађорђевића, Ристе Прендића, Арчибалда Рајса, Флоре Сандерс, те Александра Дерока, Моме Капора и Душана Радовића.
На радост присутних, на крају програма уприличена је дегустација слатка од смокава из куће Цветића.
Ауторка текста: Катарина Јаблановић
Аутор фотографија: Иван Спасојевић
