– Највољенији, свакокућни српски светац, учио нас је трпељивости и праштању. Да побеђујемо неправичног, тек када неправичност у себи победимо, на радост Господу нашем једном и једином. Богомудри Сава оставио нам је жизниправила, а само њих држећи се, имаћемо и благе звезде за помоћнице. Ево и данас, уморни, збуњени, осиротели, молимо Светог Саву да нас врати слози, уз Дучићев вапај „да отаџбина није племе, ни тло, ни језик, већ колективни дух једног народа.“
Тражимо ли своје одредиште у васељени, наћи ћемо га у молитвама и подвизима Светога Саве. Од постојања Срба, једини је кога одабрасмо за учитеља. Храбрио нејаког, смирио прејаког, учио калуђере и цветобере, опомињао оружаре и соколаре, бодрио косце и хлебоносце, просветлао и ткаљу и шваљу, мирио и манастирио, зборио и чудотворио Свети Сава.
У ове дане набројало се осам векова Жиче. Осам стотина година, зар је могуће толико; Свети Сава је био ту – кад је темељ нико. Осам стотина лета, кућица наша света, а у тој кућици, донебесници, најмилије чедо беше Растко Немањић, и зато – појте му, Срби, песму и утројте! Нека нас песма обгрли и овијех дана у узајамном, радосном сусрету с новим патријархом – Иринејом нашим…

Овако је, поводом Савиндана, беседио песник Мошо Одаловић. Светосавску академију је у Краљевачком позоришту организовала Народна библиотека Стефан Првовенчани. У музичком делу програма, учествовао је Хор Свети кнез Лазар из Крушевца. Дириговале су Катарина и Ружица Вешковац.
27. јануар 2010.