|
После романа и књига прича, по којима је Момо Капор (1937-2010) препознатљив у српској књижевности, недавно су се пред читаоцима појавиле његове мање познате телевизијске критике које је као своје прве књижевне радове објављивао два пута месечно у рубрици “Мали екран“ “Књижевних новина“, од 1964. до 1969. године. Књига “Мали екран“, у издању РТС-а и издавачке куће “Танеси“, представљена је синоћ у краљевачкој библиотеци. О њој су говорили уредници Драган Инђић и Симон Симоновић. |
|
– Капорове приче о телевизији у настајању на медијском простору ондашње Југославије, сведоче о његовој потреби да у сваком програму или емисији тражи важан сусрет са животом. Бритки језик, досетка, немирни дух, обрушеност на глупост, на лицемерје, на кукавичлук, издвајале су ове текстове од оних каквим је обиловала ондашња штампа…Осећајан и маштовит, надмоћан у запажању, духовит у закључивању, поредио је телевизијског критичара са Прометејем, мада без ватре, и оставио му на “чување“ мали екран – његове праве вредности и опасне заблуде – чуло се на синоћњем представљању Капоровог “Малог екрана“.
7. фебруар 2013. |