Вести

У оквиру серијала о Великим и заборављеним умовима Србије, у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ одржан је програм посвећен великом српском композитору Петру Коњовићу. Наиме, ове године обележава се сто тридесет година од рођења овог музичког ствараоца, те је овај јубилеј био повод да се краљевачки средњошколци, али и сви остали љубитељи добре музике мало ближе упознају са нашим признатим уметником. Да подсетимо, серијал Велики и заборављени умови Србије намењен је, пре свега, вршњачкој едукацији, а основна идеја је да се тинејџерима приближе српски великани тако што ће ови млади људи  и сами учествовати у програмима. То је  један од начина да се средњошколци уз помоћ својих професора и библиотекара баве својеврсним истраживачким радом креирајући програм којим би се представио неки од великих српских стваралаца.

Тако су, овога пута ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“ из Краљева предвођени својом професорком соло певања Драганом Манојловић на један посебан и атрактиван начин овдашњу публику ближе упознали са композитором Петром Коњовићем. Оно што је, чини се, дало посебан шарм овом програму јесте фантастично солопевачко извођење Коњовићевих познатијих дела у интерпретацији професорке Драгане Манојловић и њених ученика. Корепетитор је био Младен Тодоровић.

Петар Коњовић рођен је у малом војвођанском месту Чуругу 1883. године, а умро је у Београду 1970. Гимназију  је завршио у Новом Саду, а касније је школовање наставио у Српској учитељској школи у Сомбору који је у то време био један од важнијих градова на овим просторима када је о музичким дешавањима реч. Тада је Коњовићев професор музике био искусни хоровођа Драгутин Блажек, па је и томе захваљујући, тада млади и талентовани, Петар Коњовић и сам стао пред сомборски хор. У то време написао је и своју прву оперу Женидба Милоша Обилића.

Поред педагошког рада коме је за живота био посвећен, Коњовић је био и директор опере у Загребу, управник позоришта у Осијеку, Сплиту и Новом Саду, такође је био и професор Музичке академије у Београду, чије је касније постао и ректор, као и  редован члан Српске академије наука и уметности и добитник Седмојулске награде за животно дело. Своју инспирацију, када је о компоновању реч, проналазио је у нашем фолклору, а своје естетске ставове бележио је у својим студијама и списима.

Чини се да је Коњовић, ипак, најчувенији по својим  вокалним и вокално инструменталним делима, а у њихову изузетност били су у прилици да се увере посетиоци програма који су у част овог композитора приредили краљевљчка Библиотека и Музичка школа „Стеван Мокрањац“.

17. април 2013.