|
Синоћ је, поводом Имендана града, у нашој читаоници на трећем спрату историчар Љубодраг П. Ристић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, пред бројном публиком, одржао занимљиво предавање о Карановцу, односно Краљеву у путописима 19. века. Први путописци који су писали о овим крајевима су Милан Ђ. Милићевић (1876) и Владимир Карић (1887). Милићевић у свом делу “Кнежевина Србија“ пише да име вароши Карановац вероватно потиче од неког “црног, кара новца“, али и сам у то сумња. Помиње важне датуме ослобођења од турске власти и наглашава да варош има Суд и Начелство, седиште Епископије и “красну школску зграду“. |
|
Владимир Карић у “Опису земље и народа“ детаљније слика Краљевски срез, његове природне лепоте, пољопривреду, путеве, скеле и понтонске мостове на Ибру. Путописац и миљеник кнеза Милоша, Јоаким Вујић, по кнежевом налогу обилазио је српске цркве и манастире, па је при доласку у Жичу записао да у карановачкој вароши има доста дућана. Кроз Карановац и Краљево пролазили су и оставили записе и путописци из иностранства као што су Пирх, Лазаро, Хердер, Пејтон, Буе, Каниц… – Изузетно лепе репортаже о Србији, тиме и овим крајевима, писао је Адолф Смит. Те репортаже објавиле су наше “Вечерње новости“. Ипак, с највише љубави о Србији и Краљеву писао је Херберт Вилијам који у књизи “Србија, крај сиромашног човека“, описује Краљево као “нестваран град међу плавичастим брдима, идеално место за уточиште људима уморним од гужве и метежа…“
19. април 2013. |