|
-Пробудите се једног јутра и установите да нема поезије. Нема песничких књига у библиотекама и књижарама, нема песама у часописима и новинама, нема их ни на интернету, нико не пише песме, нико их не рецитује. Нема поезије. И? У рукописној заоставштини Душана Радовића налази се сјајна минијатура о апсурду постојања: „Претпоставимо да нема траве…/ И шта се дешава?/ Ништа. Нема траве.“ Може ли да се деси да не буде поезије? И да то нико не примети – запитао се песник Мирослав Максимовић, гостујући, поводом Светског дана поезије, у краљевачкој библиотеци. Констатујући да у савременом цивилизованом човечанству чиле или су ишчилеле многе традиционалне хуманистичке компоненте друштва, Максимовић је рекао да „тако и поезију могу да замене креативне рекламе“. |
|
– Онакве какве је, својевремено, писао поменути Душан Радовић. Уместо да се, у самоћи читања песме, суочавамао сами са собом и са светом, читаћемо међу тезгама са робом и међу спамовима у интернет продаји – брзо, да не губимио драгоцено време – резгнирано закључује Максимовић. Увод у ову тему „дао је“ Никола Вујчић, један од најпрестижнијих савремених српских песника, читањем стихова из својих награђиваних књига. Тако је краљевачка библиотека, један од ретких и преданих чувара песништва, завршила тродневно обележавање Светског дана поезије.
21. март 2015. |