|
Синоћ је у краљевачкој библиотеци одржана Светосавска академија, на којој је проф. др Милош Ковачевић беседио на тему “ Свети Сава и српски језик и писмо “. Ковачевић је на почетку свог излагања навео да се од 66 европских народа њих 59 одређује према језику, остали према вери. |
|
– Вуку Караџићу се приписује намера увођења народног за књижевни језик. То је, заправо, урадио Свети Сава кога сматрамо и првим српским писцем. Било је то у доба старословенских језика који су се раслојавали и стварали као посебни. Тако је настала и српска редакција, однсно српско-словенски језик. Тај језик је могао бити само фикција да није било Светог Саве, јер он се, како је говорио и Вук Караџић, остварује само кад буде језик књиге, све остало пррелази у мит и легенду. Сава је тим језиком написао “Житије светог Симеона“ и могло би се рећи да тада почиње и културно освешћење Срба и зачетак континуитета српског књижевног језика. Писмености без књига нема, нити без књига има народа… каже Ковачевић. Сава је, тврди Ковачевић, још у “Номоканону“, најзначајнијем правном акту тог доба у свету (1219), говорио да се различитом употребом језика, може створити језички идентитет једног народа. – У овом делу Сава први пут употребљава заменицу “свој“. До тада су сви говорили “ја имам мој капут, имам мојег пријатеља…“ Данас ми знамо да, заправо, свој значи све оно где се субјекат и објекат подударају. Свети Сава каже да је заменица “свој“ једини сукус српског народа, јер смо ми своји на своме. У данашње време многи Срби не знају како се ова заменица употребљава. Губећи “свој“, губимо себе. А своји можемо бити само уз светосавље и Светог Саву – сматра Милош Ковачевић.
27. јануар 2016. |