|
У оквиру серијала Кроз историјске изворе синоћ је у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ о културном животу у поробљеној Србији 1916–1918. год. говорио др Бојан Ђорђевић, професор на катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду. Позивајући се на историјске изворе – документа похрањена у многобројним архивима (Бечу, Београду, Берлину, Будимпешти, Софији и Загребу) професор Ђорђевић је истакао „да је и у тако тешким временима културни живот Срба трајао на свим местима где су Срби били: на Крфу, у Солуну, Бизерти, Женеви, Паризу Лондону, логорима широм Европе и у поробљеној земљи. |
|
Упркос забранама рада школа, универзитета, позоришта, библиотека, музеја и штампе, упркос прогону ћирилице и српских књига, у данима патње, борбе и страдања, културни живот није замро, чак ни у напола срушеном Београду, а поготову не у центрима који су, стицајем ратних околности, постали окупљалишта најумнијих Срба, српске интелигенције и српске уметности.“ По речима др Ђорђевића и у Краљеву су прављени спискови радника у култури, професора и свештеника који су интернирани. Забрањен је рад читаонице, а књиге су од читалаца Душице Војиновић, Андријане Матић и Катарине Ђоковић одузимане по кућама и уништаване. И у тако тешким условима позоришни живот у Краљеву је трајао. Добровољно позориште са двадесет два глумца дало је четири добртворне представе, приход је дат у корист осиромашене интелигенције, а у Дому за ратну сирочад у Матарушкој Бањи, као васпитачи су радили познати уметници: песник Сима Пандуровић и глумица Жанка Стокић. |