|
У изложбеном простору краљевачке библиотеке постављена је изложба Мале светковине, посвећена животу и делу Живорада Недељковића, овогодишњег добитника Жичке хрисовуље. Ауторка ове изложбе је мр Ана Гвозденовић, уредница у издавачког делатности Библиотеке. Обиље докумената, фотографија, записа… говоре о развојном путу песника чије је дело завредило највиша књижевна признања. |
|
-Још негде чувам песмицу коју сам записао у другом разреду основне школе. Записивао сам и после, а све што сам написао касније, у седмом и осмом разреду, све то чувам. Да, увек су то биле песме, дечје песмице које су сведочанство о сталном учењу и о читању. Све до трећег разреда гимназије оно што пишем никоме нисам показивао, нико, сем родитеља, није ни знао да пишем, а онда сам се у седамнаестој години усудио да песме пошаљем емисији Путоказ, Радио Београду. И читали су глумци и водитељи моје песме, а о њима су, колико се сећам, говорили у више наврата, песници Драган Колунџија, Живорад Ђорђевић и Братислав Милановић. И сав је овај свет тада био мој, ништа ми више није било потребно. Као ни много пута касније. Сада, наравно, знам да живети није увек што и писати поезију, знам да је за пуноћу, сем пролажења тим пољем, потребно још понешто. Али, није нужно још нарочито много…читамо један Недељковићев запис из каталоге изложбе Мале светковине.
20. август 2016. |