Синоћ је у краљевачкој библиотеци, пред бројним посетиоцима, представљена књига Између Велике Албаније и окупиране Србије, Нови Пазар, Тутин и Ибарски Колашин (1941 – 1944) др Милутина Живковића, историчара истраживача са Института за српску културу из Лепосавића. Ова изванредна студија прати политичка, војна и друштвено-социјална дешавања на територијално-административној, али и верско-етничкој тромеђи тзв. Недићеве Србије, тзв. Велике Албаније и гувернатората Црне Горе. Иако је у питању релативно узак простор (Нови Пазар, Тутин, Косовска Митровица, Рожаје и Рашка ), преко њега се преламају сви кључни процеси који су прожимали јужне делове Србије током њене окупације у Другом светском рату.
-Већ на почетку Априлског рата 1941. године јединице немачке 12. армије које су из Бугарске упале у Македонију, успеле су да направе дубок продор. Заузевши Скопље, један део немачких снага продужио је ка Грчкој, други на запад, трећи на север ка Косову и Метохији. Иако се налазила у резерви југословенске Треће групе армија, Ибарска дивизија је у ноћи између 7. и 8. априла, после пада Куманова, већим делом заробљена. Тиме је велики број војника из новопазарског краја допао ропства већ на почетку рата…
Вести о продору Немаца у Македонију и заробљавању великог броја војника стигле су наредних дана у Нови Пазар, Тутин и Сјеницу. Оне су утицале деморалишуће на становништво, а истовремено су биле окидач за почетак субверзивних деловања тзв. пете колоне. Међу народом највише стрепњи изазвала је отворена побуна Арнаута широм КиМ која је почела с првим поразима Југословенске војске…Немачком завојевачу је у неким старовлашким варошима приређена и добродошлица. Окупација је најсвечаније пропраћена 16. априла у Новом Пазару –наводи аутор Милутин Живковић.
Живковић је припремајући се за писање ове књиге спровео истраживања у 12 архивских установа у Србији и иностранству и користио грађу из тридесетак фондова, збирки и легата. Живковићеве колеге, др Коста Николић и докторант Раде Ристановић, који су учестовали у представљању монографије, истичу да посебну вредност овде чини документација из Архива Историјског одељења Генералштаба Италије, Државног архива Албаније и Архива Министарства спољних послова Немачке у Берлину која до сада није у већој мери коришћена у нашој историографији.
Они, такође, тврде да поред тога што представља незаобилазно штиво за познавање локалне историје, ова публикација може да послужи као један од уџбеника за оне који желе да се упознају са карактером Другог светског рата у окупираној Југославији.
-Још једна од асоцијација на Други светски рат је свакако репресија. Она је на територији коју колега Живковић анализира, континуирана од првог до последњег дана окупације. Албанска управа није се поштено ни сместила у заузети простор, а на иницијативу својих муслиманских суграђана одузела је право Србина на рад у државним службама и наметнула готово феудални однос. Ово је била само увертира за злочине попут оног којег су извеле муслиманске и албанске снаге у Ибарском Колашину у септембру 1941. године…Одлучујући фактори Италијани и Немци нису се трудили да спрече насиље, а у појединим случајевима потпиривали су грађански рат…- каже Раде Ристановић.
