-Пре двадесет година, од своје скромне уштеђевине, купио сам први планински бицикл. Тај јединствени осећај да напокон возим добар бицикл, скоро је непоновљив. Данима пре него што је доспео у моје руке, односно боље рећи ноге, будио сам се с јаком жељом да једног дана тај бицикл буде мој…Осећај док га возите је као да летите, чини вам се да можете обићи планету једним окретајем педале…
Овако о својим бициклистичким почецима говори Александар Ђуровић, Краљевчанин који данас на свом двоточкашу дневно прелази око 400 километара и на њему проведе по двадесет часова. Он се тако, заправо, припрема за најзахтевнију бициклистичку трку кроз 12 америчких држава, дугачку 4.800 километара и мораће да је пређе за 12 дана. Да би се квалификовао за ову, морао је да учествује у ултра бициклистичкој трци кроз Хрватску, дугачку 1.400 метара коју је прешао за 77 сати.
Ђуровић је на тркачком бициклу две деценије, а последњих година бави се тзв. ултра бициклизмом. Реч је о тркама издржљивости на вишедневним дугачким и напорним стазама. Актуелни је првак Србије и национални рекордер у дисциплини 24 сата непрекидне вожње. У програму Авантуре једног бициклисте, одржаном у краљевачкој библиотеци, Ђуровић је говорио о својој опсесији бициклизмом и присетио се своје прве трке на плнини Гоч, пре две деценије.
-Обучен у обичну памучну мајицу и шорц, с патикама за трчање, појавио сам се на старту. Имао сам неописиву трему, али био сам и срећан што учествујем у овој трци. Завршио сам је на 12. месту. Био сам мртав уморан, али пријатељи који су ме чекали на циљу учинили су да се осећам као победник… Бициклизам је велика борба у којој се на првом месту борите против себе, заправо тела које вам даје сигнале да због напора треба да одустанете. Од тада до данас померам границе издржљивости и више се не питам да ли је то неко проклетство или жеља за бољим собом. Знам да сав труд, бол, патња, падови, устајење…воде до циља, ма колико он био велики и тешко освојив – каже Александар Ђуровић.
Аутор текста Милош Милишић
Аутор фотографија Иван Спасојевић