Крајем минулог месеца преминуо је песник Добрица Ерић, врли сарадник и чест гост Народне библиотеке Стефан Првовенчани. Памтимо његове наступе у нашим читаоницама, пред најмлађим и најстаријим читаоцима, пуне шарма, људске топлине и наклоности. Нема, рекло би се, књигољупца који с Добрицом није био на Вашару у Тополи, мирисао са њим смиље и босиље шумадијских ливада и пропланака, огледао се у гружанским речицама и потоцима…Његови песнички прилози, деценијама објављивани, заувек остају међу корицама нашег часописа Повеља.
Овде се присећамо да је Добрица Ерић први добитник Жичке хрисовуље, једног од најугледнијих песничких признања у Србији. Хрисовуља му је додељена 1992. године, на самом зачетку манифестације Дани преображења, данас Жичког духовног сабора Преображење која се у Краљеву и манастиру Жичи одржава безмало три деценије, о којој се стара краљевачка библиотека. Одлуку о томе донели су тада чланови Књижевног клуба Краљево, оснивача Сабора, а Ерићу је Хрисовуља, рад жичких монахиња (икона на дасци) уручена 18. августа навече, у Дому културе села Жиче (на слици).
Сутрадан, на Преображење Господње, у Трпезарији Манастира Жиче, одржан је књижевни програм (на слици) у којем су осим Добрице Ерића, учествовали писци Радомир Андрић, Радослав Братић, Иван Рајовић и Милош Милишић. Тако је започета најстарија преображењска књижевна манифестација у Србији. Она живи и дан-данас, међутим, међу живима нису више њени лауреати, добитници Жичке хрисовуље, Иван. В. Лалић, Стеван Раичковић, Миодраг Павловић, Брана Петровић…
Том небеском књижевном царству придружио се и Добрица Ерић. Са нама остају да живе њихова дела.
Аутор текста: Милош Милишић
Аутор фотографија није познат