Поводом обележавања 110 година Гимназије у Краљеву, уочи празника Светих Кирила и Методија, Дана словенске писмености и језика, наша библиотека и Гимназија организовале су сусрет краљевачких гимназијалаца са књижевницом Весном Капор. Била је ово прилика да се ђаци упознају са ауторком која своју лирску прозу гради на чврсто преплетеним везама личне (породичне) и наше колективне (националне) историје, мотивима сеоба, сећања, смрти, укорењености у матични простор, односно измештености из њега. Збирка прича Венац за оца Весне Капор (СКЗ, 2018), о којој се на овом програму највише говорило, ове године се нашла у жижи читалачког интересовања пошто је доспела у у најужи избор за награду „Меша Селимовић” а потом и награду Печат времена.
У првом делу програма ауторка је прочитала причу „Све је то тек трен” а потом је са Данијелом Ковачевић Микић и Аном Гвозденовић разговарала о свом прозном стваралаштву, али и о српском језику, његовом наслеђу и употреби данас, српском културном простору, те актуелном књижевном тренутку у нас.
Ученици краљевачке гимназије су такође активно учествовали у разговору а њихово интересовање за књижевну реч само потврђује мисли писца: „Речи су мале. Речи су несталне. Речи су крхке. И недовољне. А опет, речи су
једино место где свет почива.”
