У години јубилеја значајног за Народну библиотеку „Стефан Првовенчани“ Краљево, сто педесет година од оснивања читаонице у Карановцу, краљевачка Библиотека је 2018. године направила искорак у својој издавачкој делатности и објавила стручну публикацију из библиотекарства – зборник радова „Библиотеке у културном животу Србије“. Прошле, 2019. године организовали смо скуп са међународним учешћем на тему „Међународна сарадња библиотека“, у коме је учествовало 27 излагача из Србије, Републике Српске, Северне Македоније и са Кипра. Крајем године од приспелих радова успели смо да склопимо зборник.
У Амфитеатру Народне библиотеке Србије, у среду, 11. марта 2020. године уприличен је разговор поводом објављеног зборника „Међународна сарадња библиотека“. Уредница зборника, Катарина Јаблановић, представила је теме којима су се аутори радова бавили и искористила прилику да се захвали сарадницима на читавом пројекту.
Проф. др Добрила Бегенишић, начелница Одељења за истраживање и развој библиотечко-информационог система – Матичног одељења Народне библиотеке Србије представила је своје истраживање везано за међународну сарадњу матичних јавних библиотека у Србији. Акценат је ставила на препоруке за даљи рад на пољу међународне сарадње, а оне су да међународну сарадњу треба развијати плански, потребно је проширити круг запослених у библиотекама који учествују у међународној сарадњи, укључити се у савремене видове међународне сарадње, интензивирати прекограничну сарадњу; потребно је веће учешће колега са стручним радовима што је вид промоције библиотека (одржавање предавања, учешће на стручним скуповима, размена чланака у домаћим и страних стручним гласилима), као и неопходност извештавања о међународној сарадњи.
Др Владимир Коларић, организатор истраживања у Заводу за проучавање културног развирка Београд и предавач на Високој школи за комуникације, у зборнику учествује са радом на тему „Капацитет културе Републике Србије за међународну сарадњу“. Публици је представио свој рад и истакао: „Капацитети српске културе у међународним односима нису само у слеђењу задатих формула међународне институционалне комуникације, који сами по себи не морају бити спорни и на које најчешће нисмо у могућности да утичемо, него у њеној способности да стваралачки и делатно приступи сопственој самоизградњи и на адекватан начин приступи исказивању своје речи, свог особеног искуства, идентитета, разноликости и богатства, који ће с разлогом постати релевантан и обогаћујући учесник у међународном разногласју културе, идентитета и вредности, а зашто да не – јер неизбежно је – и интереса.“
Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда, говорила је о међународној сарадњи библиотека као фокусу свог менаџерског рада. Облици међународне сарадње које су развили до сада су многобројни, различити, иновативни. Библиотека града Београд учествује на међународним пројектима, континуирано је члан у најзначајнијим струковним међународним организацијама (ИФЛА, ЕБЛИДА, ОСЛС) и асоцијацијама, организује међународне конференције и семинаре. Ту је и размена стручњака, одржавање предавања, учешће на стручним скуповима, партнерства и сарадња са библиотекама у региону и сарадња са највећим библиотекама на свету. У последњих десет година учествовали су, као партнери, у шест великих европских пројеката са највећим установама Европе. Посебно је истакла улогу Библиотеке града Београда у представљању српске културе у иностранству – представљањем наше књижевности на међународним сајмовима, као и организовањем бројних изложби и програма у иностранству и у нашем културном центру у Паризу, са циљем да се представе наши најзначајнији књижевници и ствараоци.
У врло плодној дискусији, у коју се укључио завидан број колега, проблематизована је тема истакнута називом скупа и зборника, те поново похваљени уредников избор и важност теме за библиотечку струку, као и краљевачка Библиотека у улози домаћина скупа. Кроз садржајан програм учеснике и госте водила је др Милена Ђорђијевић, начелница Одељења за протокол и програме из културе Народне библиотеке Србије.
Аутор текста: Катарина Јаблановић
Ауторка фотографија: Наташа Антонијевић
