Поводом празника Сретења Господњег, када се обележава Дан државности Србије, у Народној библиотеци „Стефан Првовнечани” Краљево приређено је предавање „Значај Сретења у српској историји“. О историјској важности овога дана у Срба говорио је др Драгољуб Даниловић. Подсећањем о библијском значењу сретењског празника којим се прославља дан када је Богородица у Соломонов храм унела малога Христа, четрдесет дана по његовом рођењу, као и симболици овога догађаја чији је пренесени смисао спасење читавог света, др Даниловић је отворио тему Сретења у историјском трајању српског народа. Први велики догађај у повести Срба везан за празник Сретења Господњег је устанак против дахија 1804. године, подигнут у Орашцу за спасење српског народ из вишевековног турског ропства. Међу српским првацима, на сретењској скупштини у Орашцу, нашли су се Карађорђе Петровић, именован тада за вођу устанка, потом Станоје Главаш, Вељко Петровић, прота Атанасије, Теодосије Марићевић и бројне друге угледне личности. Други догађај изузетне важности је доношење Сретењског устава 1835. године, у доба кнеза Милоша Обреновића, а нарочита тековина овог документа је подела власти на законодавну, извршну и судску. Како је закључио др Даниловић, ова два догађаја, ванредне важности у српском историјском току, имају изузетан значај јер одсликвају идеју њихових покретача и актера „да Србију поново уведу у ону породици држава, којој је она припадала још од средњег века, и да јој на тај начин дају карактеристике модерне, демократске, слободарске државе”.
Програм је отворен уводном речју нашег колеге Александра Димитријевића, који је дао кратак осврт на празник Сретења у православној вери и историји.
Снимак предавања доступан је на званичном јутјуб каналу Библиотеке.
Аутор текста Данка Спасојевић
