Вести
Прошлога петка, у Дворишту Аџића куће (Редакције часописа Повеља) представљена је књига Безграничности путописа: Путописи Д. Х. Лоренса, Џорџа Орвела, Грејема Грина и Лоренса Дарела. Реч је о приређеној докторској дисертацији наше суграђанке Наташе Павловић, коју је крајем прошле године објавио ДК „Студентски град”. О књизи су говориле проф. Владислава Гордић Петровић и Тамара Митровић, уредница издања.
Наташа (Петковић) Павловић је рођена у Краљеву, где и данас живи и ради као професор енглеског језика на Машинском факултету. Њен магистарски рад (Сведочанства о Србији 1900–1920. године у делима британских писаца) био је увод у даља истраживања путописног жанра, крунисана овом књигом. Намера ауторке била је да истражи путописни опис оних стваралаца који су у читалачким круговима препознати најпре као романописци али и да укаже на везу овог граничног жанра и времена у коме се развија. Однос енглеске књижевности и путописа уверљиво објашњава и Омер Хаџиселимовић, чије су мисли истакнуте у уводу представљене студије:
„Путовање није, наравно, енглески изум, али су Енглези по много чему први модерни путници. Управо су они – ваљда и зато што одувијек бораве на рубу Европе – почели систематски да путују ради самог путовања, дакле уживања, и да себи и другим Европљанима откривају Континент, нарочито његове старине и природне привлачности.”
У свом излагању професорка Гордић Петковић је указала на темељитост истраживања Наташе Павловић али и на чињеницу да Наташа Павловић често и сам у свом тексту преузима нешто од интонације путописца. Професорка је указала и на једно занимљиво дело, које се је врло присутно у свести најширег читалачког круга, али о коме се ретко разговара као о путописној књижевности, тачније о њеној пародији; реч је о Гуливеровим путовањима.
Тамара Митровић је говорила о свом уредничком раду и чињеници да је ова студија занимљиво штиво не само за оне које занима теорија књижевност и енглески модернизам ећ за све којима је блиско искуство путовања.
Присуство публике у великом броју потврдило је да је вредан рад Наташе Павловић у културном животу нашега града и те како запажен и признат.
Аутор текста мр Ана Гвозденовић
Аутор фотографија Иван Спасојевић