Најстарију преображењску културну манифестацију у Србији, која већ 30 година баштини највредније из српске културне традиције и заоставштине, Жички духовни сабор – Преображење, најавили су представници домаћина манифестације – Града Краљева, и организатора – Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, Народног музеја Краљево и Књижевног клуба Краљево.
Заменик градоначелника Краљева Вукман Ракочевић је захвалио организаторима што су Жички духовни сабор направили онаквим какав је данас.
„Поменућу само неколико имена која сведоче о каквим се песницима ради. Ову награду су добили Љубомир Симовић, Матија Бећковић, Рајко Петров Ного Петар Пајић и многи други. Међу њима и један краљевачки песник“, рекао је Ракочевић изразивши наду да ће бити још песника из нашег града који ће добити ово вредно признање.
„Позивам грађане Kраљева да у току следеће недеље пропрате богат и квалитетан програм у оквиру Жичког духовног сабора. У мноштву програма који се нуде, како у Kраљеву, тако и у Србији, мислим да овај има посебно место, посебан значај, зато што се ради о врхунској култури, одличној поезији и нечему што град Kраљево издваја од других градова. Захваљујем свим људима који су Духовни сабор Преображење чували, неговали и од њега направили манифестацију која је на понос граду Kраљеву“, поручио је заменик градоначелника Краљева.
Помоћник градоначелника Краљева за културне манифестације Милош Милишић, један од оснивача Сабора, своје обраћање је посветио недавно преминулом песнику Душану Стојићу, који је „такође био у том малом тиму ентузијаста који су покренули ову манифестацију“.
„Када смо пре 30 година у Књижевном клубу оснивали Дане Преображења односно данашњи Жички духовни сабор, можда ни себи тада нисмо довољно добро објаснили како ће се ова манифестација у будућности кретати. У првим годинама била је доста широко замишљена, са садржајима из свих духовних сфера српског народа – музике, књижевности, сликарства, етнологије, с циљем да покушамо да на тај начин преобразимо своју средину. Сматрам да наша накана да променимо средину на боље није остала без успеха и одјека“, објаснио је Милишић. Додајући да се Жички духовни сабор деценијама борио и изборио за своју меру и своје место.
„Посветио се, уз наше саслужење, српским песницима. Данас је готово искључиво књижевна манифестација која се сматра једном од најугледнијих у овом региону и Србији, а наша награда Жичка хрисовуља је једна од најпрестижнијих. Тридесет досадашњих добитника представљају, иако многи добитници нису живи, живу антологију српске песничке речи. Награђивани су они који стварају на српском језику у Србији, Републици Српској, Црној Гори, простору који подразумева српску реч, српске обичаје и српску традицију. Захваљујем Манастиру Жичи односно сестринству Манастира Жиче, које нам од почетка помаже јер смо на Жичу гледали као светионик онога што смо на почетку замислили. Аманет остаје млађима који ће наставити да гаје манифестацију – да је развијају и унапређују. Ми смо учинили оволико колико смо могли, мислим да није мало“, казао је помоћник градоначелника Милишић.
Директор Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Миша Милосављевић је говорио о богатом овогодишњем програму.
„Након свечаног отварања 16. августа у 20.00 часова у Народном музеју биће отворена изложба „Преображења – 30 година“, коју су спремиле Мирјана Савић из Музеја и Ана Гвозденовић из Библиотеке, а изложбу ће отворити доктор Драган Хамовић. Следе већ традиционални програми – 17. августа у 20.00 часова у Народној библиотеци програм са добитником Николом Вујчићем, поред кога учествују и о његовом песништву говоре Јана Алексић и Саша Радојчић. У среду, 18. августа, у дворишту Аџића куће, од 20.00, традиционални програм „Преображење, песници“, на којем ће наступити добитници Жичке хрисовуље Злата Kоцић, Ђорђе Нешић и академик Милосав Тешић, а наступиће и песници Ђорђе Деспић, Драган Јовановић Данилов, Петар Матовић, Марија Ракић Шаранац, из Kраљева Александар Марић, а из Словеније Станка Храстен, која наступа у оквиру пројекта Версопулис, једног европског пројекта фестивала чији је придружени члан и Преображење. У четвртак, 19. августа, у трпезарији Манастира Жиче, у 12.00 часова, биће свечано уручена Жичка хрисовуља, уз учешће Ђорђа Нешића, Драгана Хамовић, глумца Небојше Дугалића, као и интерпретатора Јане Крижак, Верице Трикош, Бојане Срећковић, Рада Милићевића.
Према речима Милосављевића, стручни скуп посвећен овогодишњем дообитнику померен је за октобар, што није новина у организовању манифестације, а биће приређен и стручни скуп о Славку Стаменићу, књижевнику пореклом из Kраљева који је настрадао.
„Надамо се да ћемо вам представити можда једно од најважнијих издавачких подухвата – „Антологију новијег српског песништва“ у нашем издању, које је приредио Саша Радојчић. Ове године смо нажалост одустали од промоције зборника о прошлогодишњем добитнику, Милану Ненадићу, који је трагично настрадао са својом супругом у кући у Петроварадину. Зборник је објављен и надамо се да ћемо га промовисати следеће године заједно са зборником о овогодишњем добитнику“, рекао је директор краљевачка Библиотеке.
Директор Народног музеја Дарко Гучанин је, поред ретроспективне изложбе посвећене 30. годишњици Жичког духовног сабора, најавио и изложбу посвећену краљици Драги, из Музеја рудничко-таковског краја, али и друге програме.
„Посебно ми је задовољство да у Народном музеју, у уторак и у среду, најавим Међународни научни скуп „Публицистика у развоју државе и друштва“, који се бави новинским извештајима о Kраљеву и Карановцу, инспирисано делом Славољуба Маржика. Скуп је пре свега историјско-политиколошки. Инспирација је била дело Маржика, који је скупио све извештаје из разних новина које су излазиле у Србији од 1135. године до 1914. и олакшао свим људима који се баве прошлошћу да сакупе податке и нађу изворе. Теме се тичу историје Kраљева у периоду од 1835. године до 1914. Предавачи су људи са Института политичких наука, Института правних наука, Балканолошког института САНУ, а долазак су најавиле и колеге из Бугарске, Словеније, Чешке, Француске“, најавио је Гучанин изразивши наду да ће научни симпозијум, чија је овогодишња тема прошлост Kраљева и утицај свега што је писано и штампано на значај историјског истраживања, постати традиционалан.
Текст и фотографије преузете са сајта www.kraljevo.rs