Поводом Краљевдана, Дана Града Краљева, у складу са дводеценијском традицијом одржавања краљевданске свечаности у Библиотеци, на дан упокојења првовенчаног српског краља Стефана Немањића, у монаштву названог Симон Монах, приређена је „Краљевданска беседа”. Ове године, о тековинама немањићке духовне и материјалне оставштине, коју наш град баштини, у свом слову „Српски правоверни краљеви: првовенчани Стефан и бањски Милутин” говорио је др Драгиша Бојовић, редовни професор Филозофског факултета у Нишу и управник Центра за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу. Говорећи о истосмерности Стефановог и Милутиновог делања у врлини, др Бојовић је подсетио да је „корен њиховог благочашћа и добре вере” Стефан Немања, отац Стефанов, а прадеда Милутинов, који је „и према истоку и према западу, и према Расу и према Топлици, уздигао крстове спасења и утврдио православље”. Оно што је Немања започео, са пуним посвећењем наставили су Стефан и Милутин. „Ако је Стефан уздигао земљу своју до краљевства, Милутин је том краљевству, у праскозорје царства, дао пун географски, политички и духовни смисао. Ако је први назначио границе, други их је проширио и утврдио. Ни један ни други нису пут овоземљског уздизања пролазили без невоља и искушења не заборављајући при томе да, сваки на свој начин, подигну ка небу лествицу врлина… Ако их нешто посебно спаја, то су Жича и непропадљивост светих моштију. Стефан је Жиче зидатељ, Милутин је њен обновитељ. А она, ево је и данас, упркос њеним рушитељима, тамо „где се стичу Морава и Ибар.”
Нагласивши на крају да је љубав према отачаству оно што Стефана и Милутина чврсто повезује и што их је и у овој беседи спојило, др Бојовић је закључио да се иза мрака нашег времена живи светлост српског средњовековља, која се никада није срела са тамом, и која чини да Стефан и Милутин блистају у нашем времену, као и у свом.
У уметничком делу програма наступио је вокално-инструментални ансамбл „Херувими” изводећи композиције „Свети краљ Стефан Првовенчани” и „Свети краљ Милутин”.
Аутор текста Данка Спасојевић
Аутор фотографија Иван Спасојевић
