У Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ Краљево представљена је монографија „Цигани у Србији” Тихомира Р. Ђорђевића, чувеног српског етнолога, фолклористе и универзитетског професора, који је својим научним бављењем дао ванредан допринос истраживању историје и културе Рома. Предстваљена публикација обједињује фототипско издање Ђорђевићеве приређене докторске дисертације, одбрањене на Универзитету у Минхену 1902. године, и њен превод на српски језик. Ова етнолошка студија публикована је давне 1903. године на немачком језику, а потом и 1906, док су на српском језику, све до овог издавачког подухвата Центра за културу Алексинац и огранка САНУ из Ниша, били објављивани тек поједини њени делови. Осим алексиначког Центра за културу као издавача који је препознао важност доступности Ђорђевићеве студије на српском језику за нашу науку и културу, изузетан допринос реализацији овог захтевног издавачког пројекта дали су др Данијела Поповић Николић, приређивач, Гордана Тимотијевић, преводилац, и Александар Никезић, уредник, који су окупљеној краљевачкој публици говорили о приређивачким, преводилачким и уредничким изазовима са којима су се суочили у раду. Александар Никезић је предочио да се ово капитално издање, Тихомиру Ђорђевићу у част, као великану српске етнолошке науке животом везаним за Алексинац, надовезује на раније објављену збирку свих штампаних бројева фолклористичког часописа „Караџић” који је покренуо управо Ђорђевић. Говорећи о изазовима преводилачког задатка, Гордана Тимотијевић је истакла да је било важно сачувати и пренети дух оновременог језика, Ђорђевићевог израза, као и терминолшке особености тадашње етнолошке науке, а додатне потешкоће доносила је чињеница да је њен превод „Цигана у Србији“ на српски језик заправо превод превода Фридриха Крауса, који је Ђорђевићев изворни текст превео на немачки језик. Разговор о овом капиталном издању завршен је излагањем Др Данијеле Поповић Николић која је указала на историјат Ђорђевићеве студије о Циганима, од њеног настанка, преко превода на немачки, одбране на минхенском Универзитету и коначног целовитог превода на српски језик. Указала је, такође, на Ђорђевићев истраживачки поступак, као и на садржај публикације којом је приказан начин живота Цигана, празници, њихово усмено предање, обичаји… Као посебна вредност ове публикације истакнуто је обједињавање фототипског издања и целовитог превода на српски језик, као и чињеница да доноси неколико народних песама и умотворина непознатих до сада.
Аутор текста Данка Спасојевић
Аутор фотографија Иван Спасојевић
