Први књижевни програм у оквиру преображењских дана, посвећен песничком портрету Рада Танасијевића, овогодишњег лауреата „Жичке хрисовуље”, одржан је у краљевачкој библиотеци. Преглед поетичких особености Танасијевићевог певања дао је, најпре, Никола Маринковић, оценивши да рану стваралачку фазу карактерише блискост са песничким обрасцима Милосава Тешића, пре свега у фолклорно-митолошким поетским слојевима. Упадљива је и склоност ка етимолошким играма, те употреби реторичких фигура које одјекују у значењским слојевима песама. Како је нагласио Маринковић, у каснијем стварању Раде Танасијевић прибегава искораку из властите егзистенције у креирању поетске стварности, као и окретању конкретном свету земље. Критички осврт на Танасијевићево књижевно стваралаштво дао је и Милета Аћимовић Ивков, описавши га сликовито као „дародавца из прикрајка”, алудирајући на Танасијевићеве драгоцене поетске дарове, који су неретко остајали без пажње коју завређују. Аћимовић Ивков описао је Танасијевића као песника модерног сензибилитета, тихо постојаног, лирски стишаног и меланхоличног. Посебан квалитет и боју приређеном омажу Раду Танасијевићу дало је управо његово присуство и ауторско казивање одабраних песама из различитих стваралачких периода, почев од прве књиге „Потпор”, објављене 2000. године, до збирке „Лимуново дрво”, недавно изашле из штампе са издавачким знаком краљевачке „Повеље”.
Аутор текста Данка Спасојевић
Аутор фотографија Иван Спасојевић
