Вести

Шта се десило с нашом приватношћу једно је од важнијих питања, ако узмемо у обзир човека у новом времену, у савремном друштву и ако га сагледавамо превасходно кроз култоролошки, или социолошки дискурс, па је у краљевачкој Библиотеци приређен програм који третира ову тему, а о којој је говорила др Зорица Томић, универзитетски професор, културолог и комуниколог.

Истичући, пре свега, то да је граница између приватног и јавног, а на којој почива западноевропски појам демократије, данас померена, Томић се најпре осврнула на античку Грчку у којој су и постављени основни постулати демократичности, а тако и јасно одређена линија између јавног и приватног. Поред старогрчких филозофа, многи мислиоци овог времена бавили су се односом приватног и јавног, а Зорица Томић је посебно истакла немачког филозофа и социолога Јиргена Хабермаса, који је развио најутицајнији и теоријски најсофистициранији традиционални модел јавног мњења.

У времену садашњем, међутим, искривљена је линија између јавног и приватног, а распети између техничко-технолошког прогреса и декаденције на многим другим нивоима, гоњени смо императивом изложљивости, потребом да будемо јавни, упркос томе што би приватност требало да буде једно од елементарних људских права и потреба.

Дигитални простор омогућује сваком појединцу, малом човеку да изађе из анонимности, па тако јаван, себе дат на увид потенцијално готово читавој планети, развија своју нарцисоидну природу.  Стога, поклеклим пред трендом изложљивости, измичу нам традиционалне вредности, па је оно што се сматрало слабошћу појединца данас рационализовано и усвојено као опште прихватљиво, пожељно.

Обрађујући тему Шта се десило с нашом приватношћу, Зорица Томић подстакла је посетиоце програма у краљевачкој Библиотеци на живу дискусију, па су се чула различита виђења овог актуелног проблема.

Аутор текста Тијана Качаревић

Аутор фотографија Александар Димитријевић