Вести

У краљевачкој библиотеци представљен је роман „Ружа под ледом” аутора Мирка Демића, приповедача, есејисте и драмског писца, који је за свој досадашњи литерани рад добио неколика књижевна признања међу којима се посебно истичу Андрићева награда и награда „Меша Селимовић”. Роман „Ружа под ледом” објављен је 2021. године у Српском културном друштву „Просвјета” из Загреба, док је у припреми објављивање овог романа у нашој земљи, под окриљем београдске „Лагунe”. У средиште стручне и читалачке пажње најновији Демићев роман је доспео након сврставања у најуже изборе за доделу значајних књижевних признања какве су награде „Данко Поповић” и „Владан Десница”. Реч је о аутобиографском штиву, наглашено исповедног тона, изграђеног на лирском евоцирању личне и породичне приватне историје, са посебним понирањем у свет детињства које суштински одређује човеково зрело биће. Ово су приче о људима и временима на раскршћу, на простору села Горњи Класнић код Глине у Хрватској, одакле је аутор понео ратну и избегличку трауму, која је оставила трајне ожиљке на души.

У разговору о роману учествовали су аутор Мирко Демић, затим Татјана Јанковић, члан редакције часописа „Кораци” и доскорашњи уредник овог угледног гласила за књижевност, уметност и културу, и Данка Спаосјевић, модератор програма.

У тематско-идејно рашчитавање романа „Ружа под ледом” окупљену публику увела је Татјана Јанковић, истакавши пре свега његов изразито лирски и лични тон, као и преливање једне личне приче и њеног значења у универзалну слику човека на раскршћу.

Мирко Демић је говорио о својој дубокој потреби да сећања евоцира и сачува као део властите судбине, идентитета и личног доживаљаја света.

„Ја описујем оно што је остало у мом сећању, у сећању колектива коме сам припадао, у простој жељи да успомене не падну у заборав. Кад сам уронио у дане детињства у Горњем Класнићу, слике су се живо указивале, много тога је, чини се, навирало интуитивно, те сам тако и дошао до заокружене приче о људима и животу простора на вечитом раскршћу”, поручио је Демић.

Аутор текста Данка Спасојевић

Аутор фотографија Александар Димитријевић