У краљевачкој Библиотеци представљена је књига Лавиринт слободе др Слободана Саџакова, професора на Педагошком факултету у Сомбору, а о којој су, поред аутора, говорили мр Владимир Маровић, професор филозофије у овдашњој Гимназији и др Лино Вељак, дугогодошњи професор Филозофског факултета Универзитета у Загребу и шеф Одсека за онтологију.
Лавиринт слободе чине Нарцисоидност, Алтруизам и Љубав, као тематске целине, а бавећи се анализом ова три феномена, аутор књиге настоји да сагледа различите стране стања модерне слободе, шта се дешава са човеком у времену садашњем, прогресивном на неким, али и декадентном на многим нивоима и на који начин модеран живот формира карактерну и психолошку структуру људи, па тако и њихово деловање.
Слободу Саџаков доводи у везу са лавиринтом, а може се рећи да се и слобода налази у лавиринту, простору који подразумева више решења, или избора за кретање. Нуди излаз, али и безизлаз. Из лавиринта се може изаћи, али и остати у њему заробљен. Утолико, како и сам аутор књиге каже, кретање кроз лавиринт симболизује пут ка сопству, или борбу за властити идентитет.
Говорећи о Лавиринту слободе, Маровић је, између осталог, сасвим сликовито и кроз детаљну анализу препознатљиве слике Пољубац Густава Климта и скулптуре Пољубац Константина Бранкушија, појаснио и појам љубави.
Поред тога што је, прецизно херменеутички указао на феномене које Саџаков третира у њизи Лавиринт слободе, па тако и на индивидуалну, телесну, колективну нарцисоидност и неонарцисоидност, професор Вељак је истакао да књигу дубоко филозофском чини и обиље питања које аутор поставља нудећи одговоре, али и остављајући простор читаоцима за промишљање.
Глумац Краљевачког позоришта Владан Славковић казивао је стихове Шекспировог Сонета 66, којим се књига Лавиринт слободе симболично завршава.
Аутор текста Тијана Качаревић
