Прошлог петка, у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани”, у оквиру серијала Награђени, представљена је књига Небо, тако дубоко: Писма за Тару која је овенчана наградом „Меша Селимовић” за 2021. годину. Са ауторком је разговор водила Ана Гвозденовић, која је и аутор предговора за ову књигу. У музичком делу програма наступио је хор Арија (диригент: Драгана Милићевић, пратња на хармоници: Владимир Милићевић).
Весна Капор је први роман, Три самоће или мјесто недовршених ствари, објавила 2011, потом је уследила збирка прича По сећању се хода као по месечини (2016, награде „Милош Црњански” и „Лаза Костић”), кратка проза Као што и Вама желим (2016, објављена у Повељином додатку Види чуда), збирка прича Венац за оца (2018, Награда „Данко ПОповић”). Роман Небо, тако дубоко објављен је 2021. у 113. Колу Српске књижевне задруге.
На програму у Краљеву могло се чути шта је то што прозно стваралаштво Весне Капор издваја на нашој савременој књижевној сцени, те како је ауторка успела да једну истиниту и личну причу издигне на ниво уметнички успелог књижевног дела. Писма за Тару сведоче да се и у 21. веку, који нам немилосрдно намеће императив среће, може певати о болу те да се и у добу које је пре свега обележено егоцентричним поимањем света, може осетити други. Својим аутентичним лирским гласом Весна Капор је побудила симпатије и краљевачке књижевне публике а током вечери је истакнута и њена дугогодишња сарадња са краљевачком библиотеком.
Ана Гвозденовић
