У сусрет празнику Сретења Господњег, када се обележава Дан државности Републике Србије, др Драгољуб Даниловић, професор историје у краљевачкој Гимназији, одржао је предавање на тему „Сретење у историји и традицији”. Како је истакао др Даниловић, за разумевање значења и важности Сретења за наше национално и духовно биће, неопходно је имати у виду библијско значење сретењског празника којим се обележава дан када је Богородица у Соломонов храм унела новорођеног Христа, као и симболику овог догађаја чији је пренесени смисао спасења читавог света. Указано је и на околности почетка празновања Сретења које је цар Јустинијан установио као празник 544. године када је окончана прва велика забележена пандемија у историји света, позната као „Јустинијанова куга”. У контексту нашег националног историјског трајања, најпре треба истаћи 1804. годину, када је на Сретење Господње, на збору народних првака у Оршацу, Карађорђе Петровић именован за вођу српске устаничке револуције као одговор на сечу кнезова и почетак борбе српског народа за спасење из вишевековног турског ропства. Други историјски догађај од изузетне важности за српску националну самосвест је доношење првог српског устава на Сретење 1835. године, тзв. Сретењског устава, једног од најлибералнијих устава у Европи XIX века, којим је постављен темељ српске државности.
Аутор текста Данка Спасојевић
Аутор фотографија Иван Спасојевић
