Вести

На Имендан Града Краљева, који се сваке године обележава 19. априла, на Тргу Јована Сарића отворена је изложба „Аџића кућа, споменик културе, књижевности и уметности”. Ауторке изложбе су мр Катарина Грујовић Брковић, мр Ана Гвозденовић и Ивана Хренко.

Изложбу су отворили градоначелник Града Краљева, др Предраг Терзић и Милош Милишић, помоћник градоначелника за културу. Градоначелник је истакао да наш град поносно носи своје име од 19. априла 1882. године, када је краљ Милан Обреновић удовољио жељи и молби житеља вароши Карановац да се назив њиховог места промени у Краљево. Говорећи о изложби, градоначелник Терзић, нагласио је да се кроз овакве споменике културе, каква је Аџића кућа, могу пратити урбани почеци једне вароши која ће се касније развити у модеран град какав је Краљево данас. Милош Милишић указао је да су, откако су просторије Аџића куће дате на коришћење краљевачкој библиотеци, у њој радили и раде неки од најзначајнијих писаца и песника српске књижевности, као што су Горан Петровић, Драган Хамовић, Живорад Недељковић, Гордана Тимотијевић и Дејан Алексић.

Ивана Хренко говорила је о историјату саме куће, истичући да се до 70-их година 20. века прати приватна, породична историја ове грађевине, прво кроз породицу Новаковић, а потом и Алексић. А од 1970. године, у односу јавног мњења према Аџића кући прати се дух једне епохе и како су се друштвене, економске, па и политичке прилике мењале, почевши од планова који су постојали за њено рушење, па све до 1974. године када је проглашена спомеником културе, заштићена законом и, на тај начин, од рушења, спасена.

Мр Катарина Грујовић Брковић говорила је о конзерваторско-рестаураторским радовима на Аџића кући. Пројектом реализованим 1976. године кући је враћен њен оригинални изглед. Директорка Завода за заштиту споменика културе Краљево и једна од ауторки изложбе, говорила је и о реконструкцији урађеној 2021. године, као и о пројекту адаптације подрума Аџића куће који ће бити реализован током 2023. године.

„Намера аутора изложбе била је да суграђанима приближе овај споменик културе, о коме се, чини нам се, ипак не зна довољно, али и да укаже на добар пример у коме се културна баштина наслеђена из неких прошлих времена на најбољи начин спаја са савременим стваралаштвом и културним прегнућима актуелног тренутка”, закључила је на крају мр Ана Гвозденовић.

Аутор текста Ивана Хренко

Аутор фотографија Иван Спасојевић