Народна библиотека „Стефан Првовенчани” Краљево у петак, 28. априла 2023. године са почетком у 19 часова организује представљање књиге и отварање изложбе „Јелена Карађорђевић Петровна: прислов биографији принцезе српске и књегиње руске”. Учествује Јелена Делибашић, ауторка.
Јелена Делибашић (1981–) је психолог, библиотекар, културни посленик, есејиста, резензент и писац, оснивач је Центра за негу духовне културе и интеркултуралне комуникације и Центра за културне интеграције Нови Сад, у Новом Саду. Запослена је у библиотеци.
Високо образовање стиче на Филозофском и Педагошком факултету Универзитета у Новом Саду, а специјализацију из уже научне области Психопатологија остварила је у Лондону. Приређивач је, уредник и један од аутора Зборника духовне културе „Златни век и паучина – тајна човека и духовна реалност: историјско-канонски аспект и домети филозофске истине у православној мисли Достојевског” (2017); ауторка је књига: „Каравађо: одјеци времена – естетика натурализма у духу алтернативе” (2017); „Аутономна природа зла: представе и сенке, општи део” (2018). „Јелена Карађорђевић Петровна: прислов биографији принцезе српске и књегиње руске” (Прометеј, Нови Сад, 2022) њена је четврта књига.
„Утопљена у луксуз и туђину, а ипак заувек наша, Јелена Карађорђевић никако није престајала да буде Српкиња, дета свога рода и свога тла, крв своје крви и поздани мост међу великом и малим словенским братом.
Ова, без сумње, врло утицајна личност руског царског миљеа, не само снагом мужевљеве титуле, већ и снагом своје особене и јаке личности, доминира у женском пулу руске царске породице, тихо и упорно радећи на нашем укупном, колико и свом породичном добру. Није мала ствар бити велика кнегиња у Русији, бити Романова, бити део царске породице. Колико би то њих желело дâ се само претпоставити, колико је њих у томе успело, и то не само постати, већ и остати, казује нам овом књигом Јелена Делибашић.
Захваљујући њој, увећан је понос нашег рода, а не само наше знање о нашој прошлости, тачније о оном делу прошлости о коме нисмо смели знати баш ништа.” (Из предговора академика Драгана Симеуновића)