У уторак, 27. јуна, у НБ „Стефан Првовенчани” уприличен је књижевни сусрет с Нином Живанчевић, једном од наших најистакнутијих књижевница, која своју стваралачку и академску каријеру деценијама већ гради у иностранству, првенствено у САД и Француској. Непосредан повод за овај прворазредни културни догађај било је недавно објављивање њене десете песничке књиге. Књига под насловом Једини извор светлости, у издању Културног центра Новог Сада, потврда је даљег стваралачког продора у смеру поетичких образаца и тематских кругова које Живанчевићева следи и развија још од свог песничког првенца.
Пишући поговор овој књизи Владислава Гордић Петковић је забележила: „Нинин животни и поетички путопис, срочен у њеним песмама, нефикционалним записима, есејима и научним студијама, не запада у мистицизам или театралност, нити дозвољава да га под своје узму хиперболичне, емфатичне опште тврдње: али зен пароле и одрешити протести остају заувек с њом. Иако за себе бира позицијуЕвропљанке рођене у необичном и нетипичном идеолошком дисконтинууму, Европљанке која се непрестано одупире неправди тако што штити потлачене и маргинализоване све док јој не пукне глас, Нина Живанчевић не престаје ни једног тренутка да верује у утешитељску универзалност песничке речи.”
Управо се из овог цитата могу извести и основне смернице разговора који је с Нином Живанчевић овом прилико разговарао књижевник и уредник Повеље Дејан Алексић. Посебно занимљив сегмент разговора тицао се ауторкиног формативног периода и богатог, одређујућег искуства стеченог на универзитетима у САД, као и током сарадње с различитим песничким и позоришним групама. Отуда књижевна пракса Нине Живанчевић укључује и искуства других области уметничког стварања, а њен полижанровски опус сведочи о ауторкином живом и динамичном стваралачком сензибилитету и специфичном друштвеном ангажману.
Текст: Дејан Алексић
Фотографије: Емилија Димовска
