КРПИЦЕ
Читао сам песме Васка Попе.
Имам за поезију топао тајни кутак.
Рекао сам: читаћу опет, опет, и опет.
Као да постадох мала кутија или белутак.
Читао сам песме Васка Попе.
А посебан су утисак оставиле на мене
Песме о крпицама и власнику што тражи
Да му их неко врати и тако покрене
Читав свет осећања лишен подвала и лажи.
Крпице су јак утисак оставиле на мене.
Читао сам песме славног Васка,
А можда нисам баш све разумео и схватио.
Не фали, међутим, мени једна даска.
Имам све, откад лирике сам се латио.
Искрен сам и частан, и то ми ласка.
За поштење баш много и не маре
Они што шарене крпице краду.
Спремни да поезију презру и занемаре.
А поезије има у шуми, у граду, у раду.
Постала мој је ослонац, најјачи адут.
А ти што си отишла од мене,
Ти, што ниси ни отворила Попу,
Ти, што имаш срце хладно попут стене,
Ти, што никада ниси спремила ми клопу,
Ти, што трошила си на парфеме и цигаре,
Ти, ти ми врати моје паре.
Ако се деси да паре ми не вратиш,
Сазнаћу где си; крпицама ћеш да платиш.