ЛОВАЦ У РАЖИ
Ловац је био сакривен у житу,
Нестрпљиво чекао свој рогати плен.
Ишао сам кроз жито, јео бакину питу.
Врло расејан, као увек снен,
Ловац је нестрпљиво чекао у житу.
И почео да тражи у лепој амбалажи
Жениних руку дело: хрскаву питу.
Ветар је ћућорио, шапутао лажи.
Ловац, још при апетиту и притуп,
Штуцао је и мирно чекао у ражи.
Подригнуо је и зевао у зоби,
Не би ли ловину уловио и ту.
Реално, право чудо било то би
За чудесну локалну ловачку свиту
Што подригује у ловачкој соби.
Ловац је био сакривен у хмељу,
Ту се настанио, напет као струна,
Имајући жарку једну жељу
Да пушка пукне док је још пуна,
А он да буде присебан у житу,
Хотећи да отме мени моју питу
И да притом притуп сакривен буде
И у златном надреалном житу
У коме ловачки пориви се буде;
Кад роса се просу, нестадох у просу.
Међутим, ловац је чекао у просу,
Брисао браду, одан свом ловачком миту.
Кад: ледени се плотун са неба осу
Да охлади ловчеву главу поноситу.
Мирно сам тада нестао у житу.