У програму који је у петак 27. октобра одржан у Сали „Васко Попа” Београдског сајма, представљене су Повељине библиотеке намењене књижевној теорији и есејистици. Ана Гвозденовић, уредница за есеј и критику Издавачке делатности НБ „Стефан Првовенчани”, најпре се осврнула на 27. зборник едиције Преображење посвећен песнику Раду Танасијевићу а потом је говорила о књизи Софије Матић Часно је бити: поезија и поетика Милосава Тешића. Реч је о приређеној докторској дисертацији одбрањеној на Филолошком факултету у Београду а која се на опсежан и иновативан начин бави песничким, есејистичким и аутопоетичким делом Милосава Тешића. Подсетимо да је међу бројним признањима којима је овенчан овај ствфаралац (песник, есејиста, лингвиста, академик) и Жичка хрисовуља (1997) те да је у Краљеву објављен зборник Милосав Тешић, песник (1998), као и Тешићева лирска проза Са станишта брезових дедова (2002), којој Софија Матић посвећује посебну пажњу, посматрајући ову аутофикцију као Тешићев најзначајнији аутопоетички текст.
У наставку програма представљена је још једна књига објављена ове године у Библиотеци Посед поетике. Реч је о Личним прилозима Драгана Хамовића, који је на једном месту окупио новије текстове посвећене стваралаштву Милована Данојлића, Рајка Петрова Нога, Стевана Тонтића, Гојка Ђога, Милосава Тешића и још неких савремених песника, али и текстове који тематизују актуелне прилике у српској култури и друштву уопште. Хамовић се у свом обраћању посебно осврнуо на прилоге за портрете у којима се присећа краљевачких година Горана Петровића, Небојше Дугалића, Славка Стаменића и читаве једне генерације која је израстала на краљевачкој уметничкој сцени а која је касније својим остварењима далеко превазишла оквире града из кога је потекла. Драган Хамовић је још једном нагласио да су јавне библиотеке повлашћени простори који треба да одрже ватру праве поезије у времену када је поезија изгнана из медија, када је нема у књижарама, а и у библиотекама је има све мање.
Разговор се наставио управо о питањима места поезија у савременом друштву која великим делом заокупљају размишљања Гојка Божовића окупљена у књизи Настанак песме, објављеној у оквиру Библиотеке Поезија настаје. Реч је о библиотеци у оквиру које сваке године Повеља објављује по један наручен рукопис а која представља најбоље савремене српске песнике као есејисте и окупља њихова промишљања о властитом песничком делу и суштини поетског стварања уопште. Гојко Божовић је говорио о да песничког стварања нема без питања и упитаности па да су у складу са тим и први и последњи текст његове најновије књиге објављене у Повељи насловљени питањима: Да ли је поезија и даље део књижевности? односно Шта поезија може да учини за нас?.
Оба програма су привукла велику пажњу сајамских посетилаца и медија.
Аутор текста Ана Гвозденовић
Аутор фотографија Лазар Гвозденовић
Kraljevačka biblioteka na Sajmu knjiga u Beogradu: „Živele knjige!“ (VIDEO)
