Вести

У четвртак, 23. новембра у краљевачкој библиотеци одржана је промоција књиге др Ненада Идризовића „Три века Библиотеке Српске патријаршије: откривено благо”  (Београд: Архив Српске православне цркве, Библиотека Српске патријаршије, Музеј Српске православне цркве, 2023).

Др Ненад Идризовић је начелник Одељења за чување и приступ фондовима Народне библиотеке Србије и ђакон који служи у Петропавловском храму у Топчидеру.  Књига „Три века Библиотеке Српске патријаршије: откривено благо” проистекла је из текста његове докторске дисертације „Патријаршијска библиотека Српске православне цркве 1706–2006. године”, одбрањене септембра 2016. године на Филолошком факултету у Београду.

Према речима једног од рецезената и издавача, директора Архива Српске православне цркве, др Радована Пилиповића, реч је о једној сасвим новој, свежој и критички осенченој историји Библиотеке Српске патријаршије. Аутор по први пут, на основу разнобројних и разнородних архивских извора, скупљаних по разним местима и установама, даје сигурнију генезу настанка књижног блага које се чува у здању Двора Српске патријаршије у Београду.

Др Ненад Идризовић је историју најстарије савремене библиотеке код Срба и најстарије институције културе и образовања у Београду поделио на седам етапа. На почетку сваког периода доноси историјски и друштвени контекст у којем Библиотека фунционише, као и приказ стања у српском библиотекарству; изложио је хронолошки низ библиотекара до данашњих дана са освртом на њихов библиотечки ангажман и допринос унапређењу пословања. Аутор је истакао да будући да је настала и развијала се у оквиру Српске православне цркве, мора се схватити и да њено постојање нема други циљ него коришћење и да на тај начин она припада српском народу. Једини стратешки циљ истраживања јесте усмеравање целокупне енергије на изградњу или добијење нове наменске зграде у Београду. Др Издизовић сматра да Библиотека Српске патријаршије заслужује да добије репрезентативну зграду за своје библиотечке потребе, која са добро осмишљеним архитектонско-организационим простором, треба да служи најмање наредних сто година.

Текст: Катарина Јаблановић

Фотогрфије: Александар Димитријевић