Вести

У краљевачкој библиотеци одржан је други програм у оквиру књижевних сусрета „Кнезу српских песника у част – Јовану Дучићу”. Ове сусрете, поводом осамдесетогодишњице смрти Јована Дучића, организовали су Друштво за српски језик и књижевност Краљево, Народна библиотека Требиње и Народна библиотека „Стефан Првовенчани”.

Наташа Распоповић, председница Друштва за српски језик и књижевност Краљево, истакла је да је циљ сарадње с Народном библиотеком Требиње још једно подсећање на лик и дело Јована Дучића, према коме је свака генерација песника, критичара и антологичара имала императив да се одреди потврђујући изузетност његове позиције у српском песништву.

Пред многобројном краљевачком публиком приказан је документарни филм „Легат Јована Дучића – с кнезом кроз Требиње”, урађен у продукцији Народне библиотеке Требиње. „Велики брег Леутар, који се диже изнад мог родног Требиња, као модро платно између неба и земље, носи илирско име елефтерија што значи слобода. Са овога брега види се на ведром дану, преко мора, које је у близини, обала Италије. Тај велики видокруг није био без утицаја на мој завичај и његове људе”, филм почиње речима којима је свој родни крај описивао један од највећих уметника српског стиха, Јован Дучић. Овај песник завештао је Требињу велики део своје имовине стицане током деценија стваралачког и дипломатског рада (уметнине, књиге, личне списе и документацију). Библиотека Јована Дучића садржи 6652 библиотечке једининице. Њу чине монографске и серијске публикације, као и преписке, рукопици, скице и цртежи. Скупштина општине Требиње прогласила је 2004. године библиотеку Јована Дучића покретним културним добром од великог значаја.

У овом програму део стваралаштва Јована Дучића представили су и ученици прве године Општег смера Гимназије Краљево, окупљени под називом „Дучићев интермецо”. Ову талентовану групу ђака чине Исидора Шекуљица, Николина Марковић, Мина Бажалац, Стефана Рашовић и Богдан Пантовић, који је за крај овог програма отпевао нумеру „У завичају живети је слатко”, Сергеја Јесењина.

Аутор текста Ивана Хренко

Аутор фотографија Иван Спасојевић