Горан Петровић, књижевник и редовни члан Српске академије наука и уметности, преминуо је данас у Београду. Вест о овом трагичном губитку за целокупну српску културу, са дубоким ганућем примљена је у колективу краљевачке библиотеке у којој је Горан Петровић професионално дозревао најпре као библиотекар, а потом и као главни и одговорни уредник „Повеље”. На понос свом родном Краљеву и Краљевчанима, у завичајном сећању биће чуван као великан књижевних речи које је проницљиво пробирао ненадмашном уметничком и језичком осетљивошћу. Делећи тугу са свима који Горана осећају као ближњег по завичају, перу или љубави према књижевности, изражавамо најдубље саосећање са болом породице Петровић.
Горан Петровић рођен је у Краљеву 1. јула 1961. године. Спада у ред најзначајнијих и најпризнатијих аутора савремене српске књижевности.
Студирао је југословенску књижевност на Филолошком факултету у Београду.
Осим у краљевачкој библиотеци, професионално је био ангажован као уредник у ЈП „Службени гласник”.
Био је прозаиста и романописац модерног сензибилтета.
Опус Горана Петровића чине следеће књиге: „Савети за лакши живот” (кратка проза, 1989), „Атлас описан небом” (роман, 1993), „Острво и околне приче” (кратка проза, 1996), Опсада цркве Светог Спаса (роман, 1997), „Ситничарница Код среће руке” (роман, 2000), „Ближњи” (кратка проза, 2002), „Све што знам о времену” (кратка проза, 2003), „Скела” (драма, 2004), „Разлике” (кратка проза, 2006), „Претраживач” (кратка проза, 2007), „Испод таванице која се љуспа” (кратка проза, 2010), „Породичне сторије” (кратка проза, 2011), „Матица” (драма, 2011) „Унутрашње двориште” (кратка проза, 2011), „Папир са воденим знаком” (роман, 2022) и „Иконостас” (роман, 2022).
Добитник је најпрестижнијих књижевних признања у нашој земљи, међу којима су: Награда „Борисав Пекић”, Просветина награда, „Меша Селимовић”, НИН-ова награда, Велика награда „Иво Андрић” за животно дело, Награда Вукове задужбине, „Београдски победник”, „Владан Десница” и многе друге.
