Традиционална Светосавска академија уприличена је у краљевачкој библиотеци на Савиндан, празнични дан Светога Саве којим Српска православна црква чува сећање на првог српског архиепископа и просветитеља. Програм је отворен поменом прерано преминулом академику Горану Петровићу, једном од најзначајнијих савремених српских књижевника који је професионално дозревао у краљевачкој библиотеци, најпре као библиотекар, а потом и као главни и одговорни уредник „Повеље”. Беседу насловљену „Шта је Свети Сава чинио за српски род” казивао је др Виктор Савић, ванредни професор на Групи за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду и виши научни сарадник Института за српски језик САНУ. Својим динамичним и језгровитим излагањем др Савић је указао на нове аспекте сагледавања мисионарског деловања Светога Саве, пре свега у вези са његовом духовном оставштином српском роду. Пишући култне списе посвећене успомени на свога оца, службу и житије, како је истакао др Савић, Сава је започео књижевно стварање код Срба. Наглашен је и изузетан Савин допринос српском језичком идентитету:
„У општењу Срба с наднебесним сферама Сава је устоличио српски књижевни језик, изданак старословенског језика светих Ћирила и Методија, којим Срби непосредно чувствују Бога и божанско, с пуним смислом. То је тзв. српскословенски језик. Пре тога овај је столећима био подређен грчком језику. Сава је укинуо тзв. диглосију у српској средини, али за општење с другима први језик је задржан. И сâм српскословенски био је међународни језик јер је он само једна од варијаната истог, црквенословенског језика у Русији и Бугарској. То језичко јединство било је мост који је животодавно спајао ове словенске народе и њихово стваралаштво у једну културу, а исти духовни образац и ћириличко писмо чинили су их делом источнохришћанске цивилизације.”
Истакнути су и други Савини ванредни духовни прилози српској култури. Сава је оставио изузетно писано дело које се технички може назвати „Корпусом Светога Саве”, допринео је постепеном преовлађивању „рашке правописне школе”, учврстио положај ћирилице, са оцем Симеоном српском народу је обезбедио је трајно молитвено средиште на Светој Гори Атонској и учврстио Србе у православљу, осветљавајући српскоме роду једини могући духовни правац уколико желимо остати верни себи.
Свечаном тону Светосавске академије допринео је надахнут наступ Црквеног хора „Светога Саве” који је под диригентском управом Драгане Ђокић извео композиције „Величаније о Светоме Сави” и „Господ је пастир мој”.
Аутор текста Данка Спасојевић
Аутор фотографија Иван Спасојевић
