Током протеклих неколико година у краљевачкој библиотеци установљен је обичај пригодног обележавања Дана државности Србије приређивањем тематског предавања којим се са различитих аспеката сагледава вишеструки значај Сретења у формирању нашег националног идентитета. Претходна предавања осветлила су значај овог датума у контексту српске православне духовности, с обзиром на чињеницу да Српска православна црква обележава Сретење Господње као дан када је Богородица први пут увела новорођеног Христа у храм да га посвети Богу. Прошле године било је речи о важности Сретења са становишта историографије, сходно томе што је на тај дан 1804. године, као одговор на сечу кнезова, у Оршацу подигнут Први српски устанак. Овога пута у средишту разматрања био је Сретењски устав и његов значај у српској правној историји о чему је подробно и у широком историјско-правном контексту говорио др Александар Ђорђевић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Нишу. Како је истакао др Ђорђевић, Сретењски устав има повлашћено место у историји српске правне науке због чињенице да је реч о првом уставу којим је и успостављена српска држава 1835. године. Упркос чињеници да је на снази био само 55 дана, представља ванредно значајан правни документ јер је у много чему био испред времену у којем је донесен. Њиме је предвиђена подела власти на извршну, законодавну и судску, што је основа демократског уређења друштва. У њему су прокламована права и слободе грађана, неприкосновеност личности, слобода кретања и настањивања, као и равноправност грађана без обзира на верску и националну припадност. Једна од његових кључних одредаба предвиђала је укидање ропства и феудалних односа и означила је недвосмислено опредељење ка грађењу новог, модерног, демократски устројеног друштва.
Аутор текста Данка Спасојевић
Аутор фотографија Иван Спасојевић
