Вести

У краљевачкој библиотеци приређено је представљање романа „Пакрац” Владана Матијевића, једног од најзначајнијих савремених српских романописаца, вишеструко награђиваног за досадашње литерарно стваралаштво најугледнијим књижевним признањима, којима је почетком ове године придружена и награда „Београдски победник” управо за поменути роман као најбољи у 2023. години. Обједињујући елементе психолошког романа приповеданог у форми унутрашњег монолога, затим црте реског друштвено-политички ангажованог штива, са спорадичним траговима крими-приче и тзв. београдског романа, „Пакрац” представља жанровски хетерогено дело, изузетне сложености и на садржинској равни, као и у погледу грађења ликова и динамике њихових односа. У разговору који је са Владаном Матијевићем водила Данка Спасојевић, аутор је указао на тематску окосницу приче чији је протагониста трауматизовани ратни ветеран трајно оштећен крвавим искуством рата у Пакрацу и болним одрастањем уз ригидне родитеље чија су подршка и љубав изостале, учинивши га несигурним и несрећним душевно оболелим појединцем. Зло које је налазио у свету уселило се у њега, пробудивши мрачни садистички порив да се брутално обрачуна са својим окружењем. Његову туробну свакодневницу чини излазак на познати београдски булевар, заузимање позиције испред Ђерам пијаце, где уздигнут на својој хоклици гласно изговара политички мотивисане и саркастично интониране пароле којима критикује девастирану друштвену стварност. Осим главног јунака који је насликан као психички подвојена личност, у сталном унутрашњем конфликту, односно у диманичној интеракцији са својим другим „ја”, аутор истиче да атмосферу романа колоришу и други маргиналци, улични продавци и музичари, пијанци, наркомани, просјаци, ситни криминалци, друштвени активисти из чије перспективе, са маргине, свет изгледа као лудница која се више не може издржати. Дискусија о роману „Пакрац” закључена је увидом да опскурност приказаног света ублажавају изузетно бритки, луцидни црнохуморни упливи, као и јунакова приврженост  и усхићеност уметношћу као одјек човекове исконске потребе за лепотом.

Аутор текста Данка Спасојевић

Аутор фотографија Иван Спасојевић