Претпрограм овогодишњег Анфитеатар фестивала била је трибина „Нова читања Шекспира“ уприличена у краљевачкој Библиотеци, на којој су, прилазећи овој теми са друштвеног, историјског, етичког и политичког становишта, говорили проф. др Бранислав Јаковљевић и мр Владимир Маровић. На овом, иначе врло посећеном програму, учествовали су и полазници драмског студија Група Група предвођени Владаном Славковићем.
Идеја историјског механизма у Шекспировим делима, коју је изнео Јан Кот у својој књизи „Шекспир наш савременик“, сагледана је из позиције рефеудализације друштва, која се на различите начине испољава у развијеним западним земљама и земљама у развоју. Посебан осврт био је усмерен ка феномену савести као унутрашњег, индивидуалног знања и уверења, који је своју пуну афирмацију достигао у епохи модерне и грађанског друштва. Намера је, такође, била да се укаже на то да је овај феномен имао свој одраз у Шекспировим делима, у самим зачецима модерног доба, када се индивидуалност издизала из колективистичких уврежених стега.
Бранислав Јаковљевић је, подсетимо, професор хуманистике на Катедри за позориште и теорију извођења и на програму из славистике Универзитета Стенфорд. Бавећи се превасходно теоријом перформанса, написао је бројне књиге, есеје и чланке, махом објављиване у САД и код нас. Уредио је и са Љиљаном Николић превео на енглески језик књигу „Филозофија паланке“ Радомира Константиновића.
Владимир Маровић, професор филозофије у краљевачкој Гимназији, аутор је књиге „Слобода је човекова суштина“ и коаутор помоћног средњошколског уџбеника за филозофију „Филозофија – проблемски приступ“. Објавио је читав низ чланака у филозофским часописима и часописима који се баве друштвеном теоријом.
Текст: Тијана Качаревић
Фотографије: Иван Спасојевић
