И овога пута Библиотека града Београда је била домаћин програма на коме смо представили резултате прошлогодишњег Жичког духовног сабора Преображење и најавили овогодишњу манифестацију која већ наредне седмице почиње у нашем граду. Током програма који је одржан у Римској дворани најпре је представљен зборник Љубивоје Ршумовић, песник, а потом су најављени програмски садржаји који нас од 16. до 19. августа очекују у Краљеву и Жичи.
О 28. књизи библиотеке Преображење, едиција Повеља, најпре је говорио уредник издања др Драган Хамовић. Он је рекао да је Ршумовићево писање за децу одавно у фокусу тумача, али да овај зборник „проблемски нагласак помера на остварења искуствено старија од дечјег хоризонта, као и на Ршумовића као културну фигуру. Тако је нпр. прилог Зоране Опачић обухватио веома широк распон Ршумове активности, узајамно у књижевној и медијској сфери, у сталном надметању са самим собом. О песничком језику као подлози и
попришту песничког обликовања и играња пише Радивоје Микић. Родољубиво песништво посебан је ток Ршумовог зрелог доба, било кроз дијалог са историјом и савременим колективним удесима, било кроз тематизовање породичног порекла (Јелена Марићевић Балаћ, Страхиња Полић). И еротска поезија чини поетски рукавац критички недовољно сагледан, а део је укупног песниковог необавезног става према животу (Немања Каровић). С друге стране, комплексна тема смрти у збирци Крушна мрва предмет је истраживања Софије Матић, док Наташа Кљајић разматра чин путовања, на примеру романа Заувари, у светлу личног сазнајног и душевног заснивања. Прилог Милене Кулић осврће се на драмски и позоришни рад нашег песника, и богат и упечатљив. О песнику су, у слободнијим потезима, писали и Владимир Димитријевић (који Ршума назива подразумеваним песником), као и писац за децу Бранко Стевановић, који је, из
близине сведока и приврженика, исцртао особити Ршумов унутарњи портрет. У зборнику се преноси и похвално слово изречено у жичкој трпезарији, у име епископа жичког, којим је песника даривао протојереј ставрофор Љубинко Костић, а сам добитник Жичке хрисовуље узвратио је на признање беседом о властитом поимању духовног искуства”
Професор др Радивоје Микић, који је прошле године учествовао у раду научног скупа посвећеног поезији Љ. Ршумовића, најпре је истакао важност библиотеке Преображење и значај импресивног низа од 28 зборника посвећених савременим српским песницима. Он је истакао да се Ршумовић стално креће по простору који је унутаркњижевно кодиран и да се овај песник непрестано одређује према књижевним конвенцијама, те да читалац у његовом делу лако сагледава активирање културно-књижевне меморије.
Песник Љубивоје Ршумовић је захвалио присутнима, као и ауторима зборника, те прочитао беседу изговорену у Трпезарији Манастира Жиче, приликом уручења награде Жичка Хрисовуља.
У другом делу програма помоћник за културу градоначелника Краљева, песник Милош Милишић, поздравио је присутне у име града организатора манифестације Жички духовни сабор Преображење, која, под покровитељством локалне самоуправе и Министарства културе, траје већ 33 године, и позвао представнике медија и све заинтересоване да наредне недеље посете наш град и испрате програме које су приредили Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Народни музеј Краљево и Књижевни клуб Краљево.
Мр Ана Гвозденовић, која је модерирала овај програм, упознала је присутне са програмским садржајима Жичког духовног сабора Преображење 2024.
