У Народном музеју Краљево уприличено је свечано отварање 33. Жичког духовног сабора „Преображење”, традиционалне културне манифестације чији су утемељивачи, као и организациони носиоци током њеног тродеценијског трајања Књижевни клуб Краљево, Народни музеј Краљево и Народна библиотека „Стефан Првовенчани“. Манифестација је званично отворена поздравним речима др Предрага Терзића, градоначелника Града Краљева који је истакао да Жички духовни сабор својим значајем надилази локални културни простор и учвршћује Краљево као једно од најважнијих културних средишта у нашој земљи. Као ванредан квалитет Манифестације др Терзић је потцртао доследност организатора, Музеја и Библиотеке, у настојању да научним скуповима које традиционално приређују дају трајни научно-истраживачки допринос на пољу историје, публицистике и књижевности. Уследило је обраћање Дарка Гучанина, директора краљевачког музеја, који је указао да су поводом отварања овогодишњег Жичког духовног сабора у Музеју приређене две изузетне изложбе: „Инспирисани Италијом” ауторке Станиславе Јовановић Миндић, кустоскиње у Галерији Матице српске, и „Градови: известан поглед” ауторке Драгане Ковачић, музејске саветнице у Народном музеју Србије. Изложбу „Инспирисани Италијом” отворила је др Снежана Мишић, програмски директор у Галерији Матице српске, истакавши у свом обраћању да је реч о поставци посвећеној српско-италијанским културним и уметничким везама, односно српским уметницима који су узоре и подстицаје за своје стваралаштво проналазили у уметничкој традицији Италије. У оквиру изложбе приказана су одабрана уметничка дела из колекције Галерије Матице српске која су проистекла из италијанског „искуства” српских уметника током XIX и XX века. Мр Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја Србије, представила је изложбу „Градови: известан поглед” којом су приказани експонати из Збирке цртежа и графика страних уметника Народног музеја Србије. Као тематску окосницу ове поставке директорка Борић Брешковић је маркирала приказ града као кључног места у којем је започела и где се драматично и убрзано развијала модерна култура и уметност најпре на преласку из XVIII у XIX, а потом и из XIX у XX век.
Аутор текста Данка Спасојевић
Аутор фотографија Иван Спасојевић
