У петак, 27. септембра, у НБ „Стефан Првовенчани”, одржано је поетско-драмско вече под насловом „Гласови сањара са сновима плавим”, у оквиру којег је одабране стихове класика српске поезије драмски интерпретирала Ивана Жигон, првакиња Народног позоришта у Београду. Ово поетско путовање започето је казивањем одабраних стихова поеме „Луча микрокозма” Петра II Петровића Његоша, а потом настављено стиховима „Царица тишине” владике Николаја Велимировића, те песмом „Онамо, намо” коју је написао краљ Никола. Ова родољубива нит исплетена у првом делу вечери наставила се стиховима посвећеним Грачаници и Симониди, класика српске књижевности, Десанке Максимовић и Милана Ракића. Ћерка Стеве и Јелене Јовановић Жигон посебно је истакла да је њена мајка приредила антологију „Симонида као поетска инспирација”, у којој је успела да прикупи 101 песму посвећену овој знаменитој српској краљици чија је фреска осликана у манастиру Грачаници.
Говоривши о отуђености и усамљености кроз једну поетску слику о мору и архипелазима, Ивана Жигон је казивала и стихове мање познатог песника Душана Костића, а овај лирски пасаж затворила је песмом „Предосећање” Десанке Максимовић.
Лирски надахнуто вече, које је изазвало велико интересовање Краљевчана, завршено је мислима о уметности Стеве Жигона.
Аутор текста Ивана Хренко
Аутор фотографија Андреј Анђић
