У оквиру 67. Београдског сајма књига, који је одржан од 19. до 27. октобра, под слоганом „Реч је слободна”, Народна библиотека „Стефан Првовенчани” Краљево и Повеља организовали су три програма на којима је представљена овогодишња књижевна продукција.
У петак, 25. октобра, од 12 часова, у сали „Васко Попа” преиређено је представљање књига које су се ове године појавиле у оквиру библиотека „Поезија настаје” и „Посед поетике”. У програму су учествовали аутори Слободан Зубановић, проф. др Александар Милановић и Жарко Миленковић и уредница мр Ана Гвозденовић.
Књига Слободана Зубановића „Поезија нас гледа” (Библиотека „Поезија настаје”) писала се сама, како је аутор истакао, током четврт века. Између два текста истог наслова („Поезија нас гледа“), једног есејистичког и једног песничког, смештени су записи о песницима који су дуго заокупљали аутореву читалачку пажњу, али и са којим га везују књижевна и лична познанства, занимљиве коинциденције, анегдоте из књижевног живота. Реч је о Миодрагу Павловићу, Ивану В. Лалићу, Јовану Христићу, Бориславу Радовићу, Браниславу Петровићу, Милутину Петровићу, Мирославу Максимовићу, Душану Вукајловићу, Раши Ливади, Душку Новаковићу, Новици Тадићу, Владимиру Копицлу, Томиславу Маринковићу и Милошу Комадини. Уз сваки од ових записа, објављена је и по једна одабрана песма назначеног аутора. Следе беседе које је аутор изговорио приликом примања важних књижевних награда („Васко Попа”, „Дисова”, „Десанка Максимовић”, „Змајева”, „Бранко Миљковић”), те интервјуи који је објавио у књижевној и другој периодици. Књигу затварају аутопоетички фрагменти и својеврсни резиме који сажима одговоре на питања како, зашто и коме аутор пише.
Професор др Александар Милановић је 2010. године у издању Завода за уџбенике објавио књигу „Језик српких песника”, а потом у су се у издању Народне библиотеке „Стефан Првовенчани” појавиле књиге „Реч под окриљем поетике : језик српких песника 2” (2016) и „Промене поетског израза : Језик српских песника 3” (2024). Реч је о књигама огледа и студија посвећених језику савремене српске поезије, а у најновијој књизи окупљени су текстови у којима се анализира песнички језик Десанке Максимовић, Васка Попе, Матије Бећковића, Мирослава Максимовића, Војислава Карановића, Рада Танасијевића и Саше Радојчића. Професор Милановић је истакао да су ове студије својеврсни прилози за историју српског песничког језика и нагласио важност објављивања посебног речника српске поезије. Ана Гвозденовић је подвукла интерес издавача да подржи књиге попут ових професора Милановића, којима се попуњава недовољно истражена сфера наше књижевно-теоријске мисли а која обухвата лингвистичке и лингвостилистичке анализе књижевно-уметничких текстова. Било да се у средишту истраживачке пажње професора Милановића налазе поступци архаизације и одрази језичке прошлости (на пример, у поезији Десанке Максимовић) или песничке кованице Васка Попе, обележена лексика Матије Бећковића или архаични и савремени наноси у поезији Рада Танасијевића, он нас непрестано подсећа на благо нашег песничког језика и традицијску ризницу на коју се савремени песнички израз нужно наслања.
Жарко Миленковић је аутор који је такође већ објављивао у „Повељи” (2019. године објавио песничку збирку „Крхотине лета”, Награда „Григорије Божвић”) а који се сада потврђује као вредан истраживач књижевности. Његова књига „Иван В. Лалић : питања песничке традиције” представља низ студија насталих током вишегодишњег изучавања поезије једног од најзначајнијих српских песника друге половине 20. века. Ана Гвозденовић је прочитала део из рецензије др Милице Ћуковић који осликава испреплетеност научних и аутопоетичких увида Жарка Миленковића: „Жарко Миленковић у монографији ’Иван В. Лалић: питања песничке традиције’ (2023), уз немали број илустративних примера (цитираних и анализираних стихова), детаљно је проучио Лалићев опус (пре свега његову поезију), као што је, с друге стране, посредно и ненамерно, али недвосмислено и јасно, Миленковић дао кључ за интерпретацију значаја Ивана В. Лалића, Војислава Илића (посредно и Дучића и Костића) као властите песничке традиције, која се одразила како на научни рад, тако превасходно на песничко стварање – на ’Крхотине лета’ и ’Зимску идилу’ (из збирке ’Свакодневно убијање живота’). У поглављу посвећеном ’Антологији новије српске лирике’ Богдана Поповића, Миленковић наводи речи из Поповићевог предговора овој антологији ’Не треба заборавити да сваки критичар својом оценом оцењује на првом месту себе. Шта више, ако му је оцена погрешна, он онда оцењује само себе’.“ Аутор се захвалио издавачу и посебно ликовном уреднику чији решење корица (Свети Јован Дамаскин, фреска из Манастира Варлам, Метеори, Грчка, 1548. године) остварује асоцијативну везу са Лалиће, али и Лазом Костићем, који је такође веома присутан у овој књизи.
Аутор текста: Ана Гвозденовић
Аутор фотографија Иван Спасојевић
