Вести

У понедељак, 27. јануара, у краљевачкој библиотеци је приређена Светосавска академија, који се готово три и по деценије у Краљеву организује под окриљем наше библиотеке. На почетку програма химну и тропар Светом Сави извеле су Јана Крижак и Мирјана Мићевић а потом је Ана Гвозденовић прочитала скраћени одломак из осме главе, књиге прве, Опсаде Цркве Светога Спаса Горана Петровића.

Проф. др Горан Максимовић, пријатељ и драг сарадник наше куће, говорио је беседу – Путокази Светог Саве. Професор Максимовић је подсети: „Мало је знаменитих српских личности у нашој националној прошлости које су са толико страсти приступале путовањима и упознавању нових поднебља и људи. Савина путовања су била углавном осмишљена као дио духовних и вјерских мисија, али и као дио дипломатских мисија у име српске државе и народа. Свакако су увијек била израз снажне његове жеље да упозна нове људе и крајеве, како би спознао нове и праве путоказе и за свој српски народ.”

У наставку излагања професор Максимовић је говорио и о топонимима у којима се сачувао Савин траг: „Нaрoднo прeдaњe je дoстojнo oбиљeжилo Сaвинa путoвaњa, пa су тoпoними сa њeгoвим имeнoм рaсути пo мнoгим српским крajeвимa, као једна врста трајних наших географских путоказа: Сaвин крш ’до реке Студенице’, Сaвинa трпeзa испод Копаоника, Сaвин кaмeн код Плава, Савина стопа код Никшића, а затим и Сaвин бoр, Сaвинa глaвa, Сaвинa рeкa, Сaвини извoри, Сaвин лaз, Сaвинaц у Београду, Сaвинe вeригe, Сaвинe чeсмe. У овоме набрајању можемо додати и Сaвин кук на Дурмитору, Сaвин лaкaт између Пљеваља и Пријепоља, Савино почивало и Савину страну у долини Мораче, Сaвин крст код Гњилана, Сaвинo брдo, Сaвинo врeлo, Сaвинo пoљe, Сaвину у Боки Которској. Најзаступељнији међу њима је топоним Сaвина вoда: једна на Дурмитору, друга на Јаблановом врху на Сињавини, трећа на Боровику код Студенице, четврта код Милешеве, пета у Рушњу код Раковице, шеста у Драгосињцу код Тополе. Све то нам кaзуjе дa Свeти Сaвa и дaнaс путуje у мислимa свojих пoтoмaкa пo српским зeмљaмa, тe дa нeмa ниjeднe стoпe српскe зeмљe гдje гa и сaд, aкo сe дoбрo зaглeдaмo, нe мoжeмo сусрeсти. На тим мјестима често су Савини сународници подизали храмове са његовим именом. Набрајамо неке од оних који су најранији по времену градње: у Прибојићима код Билеће, у Самобору код Гацка, у Колашину, у Подгорици, на Савини код Херцег Новог, у Кувеждину, Черевићу и Марадику, Бечмену, Молу и Брлогу, у два Савинца, у Солуну, Бечу и у Београду на Врачару.”

На крају програма Јана Крижак је извела стихиру Светог Саве, хиландарски запис из 18. века.

Беседа професора Максимовића биће објављена у часопису Повеља.