ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ КРАЉЕВАЧКЕ БИБЛИОТЕКЕ У 2024.
Издавачка продукција НБ „Стефан Првовенчани” за 2024. годину представљена је у изложбеном простору на првом спрату краљевачке библиотеке. Током протекле године објављена су три броја часописа Повеља, са додацима Види чуда (Теби је унапред све опроштено Гордана Ђилас; Лавља глава Татјана Јанковић; Чуђење је најлепши дар Љубица Арсић) и Препоручено (Избор из савремене палестинске приче; Бодљикава жица Томас Цалапатис; Снобови Мјуриел Спарк). У едицији Преображење објављен је зборник Љубивоје Ршумовић, песник, посвећен добитнику Жичке хрисовуље за 2023. годину. Едиција Поезија, данас обогатила је књижевну сцену са дванаест нових песничких књига (Врело Силвана Маријановић; Живи како ја не умем Небојша Васовић; Златни остаци Божидар Васиљевић; Изгубљен за метафизику Саша Јефтић; Живот после живота Радмила Лазић; Плодова вода Јелена Стојсављевић; Из снега у снег Александар Шаранац; Дани Дамир Јоцић; Врсте људи Драган Марковић; Чекам да дођу речи Милоје Радовић; Нож до коску Мирослав Цера Михаиловић; Лидо Велимир Кнежевић). У библиотеци Посед поетике објављене су књиге Иван В. Лалић: питања песничке традиције Жарка Миленковића и Промене поетског израза Александра Милановића, а у едицији Поезија настаје публикација Поезија нас гледа Слободана Зубановића. Гости Жичког духовног сабора Преображење 2024. били су и француска песникиња Клер Лажус и турски песник Гокченур. Тим поводом, у библиотеци Версополис, објављене су књиге Имуна на растанак и Песма мора, у којима се налазе песме ова два аутора у оргиналу и у преводу на српски језик. Песничке књиге Радост бродолома Ђузепеа Унгаретија и Супротна обала Фабијана Алборгетија објављене су у едицији После Вавилона. У библиотеци Посебна издања објављен је зборник Горан, инспирисан стваралачком личношћу и књижевним делом Горана Петровића (1961–2024), као и монографија Пешић, посвећена дугогодишњем ликовном уреднику краљевачке библиотеке, Драгану Пешићу (1960–2023). Издавачку делатност заокружују три каталога изложби приређених у 2024. години (Краљево у француско-српским везама Драган Драшковић, Ана Гвозедновић, Ивана Хренко; Кључне тачке Ана Воштинић, Маријана Јакшић; Три деценије матичности краљевачке библиотеке Наташа Антонијевић, Данка Спасојевић), као и зборник радова Мисија библиотеке у образовању (уредник Катарина Јаблановић) и публикација Трагови Мирослава Качаревића (уредник Тијана Качаревић).
Аутор изложбе је Ивана Хренко.
201 ГОДИНА ЛЕТОПИСА МАТИЦЕ СРПСКЕ
Краљевачки аутори у Летопису
Два века Летописа Матице српске, домаћег часописа са најдужом традицијом излажења, био је повод за изложбу Краљевачки аутори у Летопису која је приређена на другом спрату Библиотеке. Овом приликом, представљен је кратак историјат најстаријег живог часописа код Срба, који библиотека Стефан Првовенчани на Одељењу периодике, поседује од првог броја. Од оснивања до данас, Летопис је мењао име и уреднике али је остао централни српски часопис који окупља проверене вредности српске књижевности, науке и културе. Посебна пажња на изложби, усмерена је на краљевачке ауторе –писце и библиотекаре, који су своје приче, песме, беседе, књижевне критике и интервује објављивали у Летопису. Међу њима су: Горан Петровић, Живорад Недељковић, Драган Хамовић, Дејан Алексић, Дејан Вукићевић, Данка Спасојевић и Ана Гвозденовић.
Аутор изложбе је Весна Андријашевић.
Једноставно БОБ
На трећем спрату Библиотеке приказана је изложба о животу и раду Боба Живковића, једног од најпознатијих српских илустратора. Ова изложба је осмишљена за најмлађе, с циљем да их упозна са магичним светом илустрација и ликовних уметности.
Изложба пружа прилику деци да се упознају са богатством илустрација које је Живковић створио кроз своју каријеру, посебно у књигама за децу, као и да малишани науче како хумор и уметност могу бити сјајан начин да се искаже креативност.
Аутор изложбе је Јелена Крунић Славковић.
Све изложбе ликовно је опремила и дизајнирала Јелена Крунић Славковић.
