Поводом 21. фебруара – Међународног дана матерњег језика у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани” одржано је представљање књиге проф. др Александра Милановића „Промене поетског израза: Језик српских песника 3”. О овом вредном издању говорио је проф. др Милош Ковачевић, један од наших најцењенијих лингвиста.
У уводу програма, уредница издања Ана Гвозденовић подсетила је да је прву књигу наслова „Језик српских песника” проф. Милановић објавио у издању Завода за уџбенике, у оквиру знамените библиотеке „Тумачење књижевности”, 2010. године, а да су потом у оквиру Повељине библиотеке „Посед поетике” објављене књиге „Реч под окриљем поетике: Језик српских песника 2” (2016. године) и „Промене поетског узраза: Језик српских песника 3” (2024. године). Реч је о својеврсној целини која представља драгоцен прилог историји српског песничког језика.
Проф. др Милош Ковачевић је указао на специфичност поетског језика и на чињеницу да су веома ретке књиге које садрже искључиво огледе о језику српских песника: „А. Милановић, будући да је у првом реду историчар језика а потом и изванредан стилистичар, имао је ту предност што је поезија увек уроњена у културу и она не може без баштињења културе, а културу не можете баштинити без језика. У поменуте три књиге налазе се 34 рада о 21 песнику. Дакле, неки песници су подобнији за ову врсту анализе од других. Матији Бећковићу су посвећене четири студије, на пример. Али, најинтересантније су оне ствари које по себи изгледају као методолошки парадокс…” Професор Ковачевић је појаснио да не постоји песник који се не може испитивати на стилистички начин, само је питање шта ћете испитивати: да ли ће примарно бити, као у великом броју радова проф. Милановић, оно што се зове стилематичност – форма језичких јединица (у поезији М. Бећковића, нпр.) или дијалекатску форму (у поезији Цере Михаиловића) која је отклон од савременог језика или план комбинације језичких јединица, синтагматску осу (у поезији Саше Радојчића, Војислава Карановића).
Проф. Милановиће је у свом обраћању скренуо пажњу да књиге које се појављују у библиотеци „Посед поетике” нису посвећене само тумачењу поезије већ и ономе од чега поезија настаје и у том смислу поменуо студије проф. Радивоја Микића и Соње Миловановић. Професор је додао да када сте историчар српског језика, онда се запитате како је могуће да се нико ко се бави савременим српским језиком не бави језиком српске поезије: „Посреди је својеврсни културолошки дефект јер је српска књижевност веома важна европска књижевност… Српска филологија, наука о језику и наука о књижевности данас премало урањају у текст…” и нагласио да њега занима пре свега онеобичење у тексту, а онеобичење тумачу даје простор да урони у мотивацију.
Проф. Милановић је истакао да Краљево, осим тога што је деценијама уназад важан књижевни центар, има и један од најјачих актива професора српког језика.
Програму су присуствовали и чланови краљевачке подружнице Друштва за српски језик, са којом Библиотека већ годинама негује успешну сарадњу.
