Небојша Васовић, један од најпосебнијих гласова у савременој српској поезији, овогодишњи је добитник Дисове награде. Ово књижевно признање, установљено још 1964. године, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” из Чачка додељује песницима за шири опус и изразити песнички рукопис. Васовић је аутор обимног песничког дела, али и бројних студија, критичких прегледа и есејистике. Песнички првенац Струна/сутон, објавио је 1983. године (Просвета, Београд) а до сада је објавио седамнаест књига песама. Од самог почетка његовог стваралачког развоја уочљиве су несвакидашња песничка имгинација и иновативни модели лирске праксе. Васовић помера хоризонте поетског језика, али истовремено на посебан начин мења и тематско-мотивску парадигму савремене српске лирике. У Едицији Повеља, издавачкој делатности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани”, објавио је три књиге песама: Ни љубави ни хлеба (2006), Изабране песме (2011) и Живи како ја не умем (2024).
Иначе, Небојша Васовић је рођен 1953. године у Краљеву. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду на Групи за југословенске књижевности са општом књижевношћу 1978. године. У Београду је радио као слободни уметник: писац, уредник, књижевни критичар. Од марта 1988. године живи у Торонту (Канада). Магистрирао је 1992. на Новом калифорнијском колеџу у Сан Франциску.
Аутор текста: Дејан Алексић