Вести

Жири за доделу награде „Жичка хрисовуља” саопштио је своју одлуку о добитнику овог престижног песничког признања традиционално, на Спасовдан. Жири, који је радио у саставу, Мирослав Цера Михаиловић (у својству прошлогодишњег добитника), Милош Милишић, Дејан Алексић, Ана Гвозденовић и Драган Хамовић (председник) одлучио је да награда „Жичка хрисовуља” за 2025. припадне песникиње из Новог Сада Гордани Ђилас „за лирску претрагу дубљих упоришта бића”. Признање, које чине уникатна златопечатна повеља и икона Преображења Господњег, биће уручено добитници у Жичи, на Преображење, 19. августа 2025. године. Поезији добитнице посвећује се зборник радова са критичког скупа који се одржава у оквиру манифестације Жички духовни сабор, Преображење 2025.

У Образложењу Жирија, које потписује председник Драган Хамовић, стоји и: „Гордана Ђилас (1958) песникиња је непрестаног ослушкивања и мотрења, похађања светова с обе стране једног немирног испитљивог бића. Њена је поезија поступно, усмерено зревала, исписујући се као унутарња биографија, расла у лирском позиву разумевања и саморазумевања, развијала духовну потку свог језичког ткања. Између флуидне неодређености, сновидовних, архетипских сигнала и конкретних слика, теку поетске творевине Гордане Ђилас. ’Посматрамо се и испитујемо’, вели Гордана Ђилас у песми „Непрозирни људи“ (Север, удаљен звук, 2015). ’Свако је свој најлепши део / Сакрио тако вешто да се чини / Да га други неће пронаћи / Колико год да трагају // А и шта би с њим’. Све се збива према неком огољеном механизму игре, коју нам је својевремено открио Попа, игре често сурове и безнадежне.”

Гордана Ђилас је рођена у Накову код Кикинде 1958. године. Живи и ствара у Новом Саду. У Библиотеци Матице српске ради као библиотекар саветник и руководилац Одељења за чување и коришћење публикација. Пише поезију, кратку прозу, ауторка је библиографија, приређивач. Важније књиге поезије: Пред огледалом (1985), Царски врт (1996), Звезда југа (2002), Учитељ сећања (2009), Била сам послушно дрво (2012), Север, удаљен звук (2015), Свакидашњи хлеб (2018), Опраштање (2020), Заштићена места (2022), Хватање месечине (2023). Добитница песничких награда: Печат вароши сремскокарловачке, „Милица Стојадиновић Српкиња“, „Раде Драинац“, „Венац Лазе Костића“, „Јефимијин вез“. За допринос српском библиотекарству примила је награду „Јанко Шафарик“.

Њене везе са нашом библиотеком су вишеструке и дубоке. У издању „Повеље” Гордана Ђилас је 2015. године објавила песничку збирку „Север, удаљен звук” за коју је потом добила песничку награду „Раде Драинац”, а прошле године у оквиру додатка „Види чуда” штампана је њена лирска проза „Теби је унапред све опроштено”. Гордана Ђилас је и председница жирија за доделу награде „Златно слово Дејана Вукићевића” која однедавно додељује у нашој библиотеци, за најбољу изложбу у области библиотекарства.

 

Аутор текста Ана Гвозденовић

Аутор фотографија Иван Спасојевић

 

КАМИЛИЦА

Сама на северу Баната
Разливена у безбројним отисцима
Дубоко заораних бразда

Ничија и нишча истовремено

Ни поглед одозго, ако би се и
Сетио да ме погледа, заслепљен
Светлошћу што нескривена
Избија одасвуд, ни поглед
Нема за шта да се ухвати

Бдим над препреком
Од једног великог корака
Који би ме могао увести у
Бескрајно пространство

Преда мном је ливада
Самоникле камилице

Њише се на усплахиреном ветру

Однекуд са далеких Карпата
Пристиже брижан зов пастира
И трепере сенке ваздуха
Над прошлогодишњим снегом

 

ЗНАЊЕ

А знала сам, ствари које не можемо да сагледамо
И које нас надилазе, треба избегавати

Да залуд су сва минула краљевства

Кад знала сам да ако бих успела да те домамим
Да би ми се рука расула на безброј малих територија

Ти си благо и недирнуто плаветнило видљиво
Само онима у којима пребива чисто срце

Плаветнило твоје
Било је довољно да ме разлије
У несагледив простор присуства
Кад тело тоне у непрегледне дубине
У потпуно одсуство бића

И где сте сад узлети духа, где сте речи недовољне
И невољне да се препусте слатким обманама

Данас, с раздаљине од неколико векова
Оно трепери у јутарњој измаглици у којој те
Након буђења у непознатом граду
Међ непознатим светом
Покушавам поново пронаћи

Биваћеш накострешен и збуњен
Ако бих те могла угледати у таквом стању
Чинило би ми се да бих заувек
Изгубила право да те пратим
И објашњавам себи твоје поступке

Стога сам, између предачког позива
Да се супротставим твојим моћима
И потребе да се од те исте силе заштитим
могла да научим да узвратим ударац
А не повредим удареног

 

 

ЗВЕЗДАНА ГЕОГРАФИЈА

 

I

 

Иза мене корача сенка

Лаје као бесан пас

 

Испред су дедине санке

У које ћу се попети

Само да надође снег

 

Изнад је небески свод

Једина далека сигурност

 

Када хладном светлошћу обасја

Нас доње, хоће ли они, који у свему

Проналазе лепоту дисања

Преживети

 

Као да нема Бога међу њима

 

Он је у умивању хладном водом

Жару образа

Расхлађујућем шоку

У пријатности која следи

Отрежњењу