У суботу, 16. августа 2025. године, у Народном музеју Краљево, свечано je отворен 34. Жички духовни сабор „Преображење”, културна манифестација о чијем се програмском концепту, од оснивања до данас, удружено старају Народни музеј Краљево, Народна библиотека „Стефан Првовенчани” и Књижевни клуб, а финансијску подршку пружа Град Краљево. Овим поводом представљене су две изузетне изложбене поставке. Гостујућа изложба Музеја у Смедереву тематски је оријентисана на специфичне моменте владавине краља Милана Обреновића, док друга поставка има завичајно усмерење и уприличена је поводом тридесете годишњице смрти Милорада Михаиловића, историчара уметности и некадашњег директора краљевачког музеја.
Изложбу насловљену „Пут на исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском двору” представили су аутори др Снежана Цветковић и мср Дејан Вукелић, кустоси Музеја у Смедереву. Како су аутори истакли, за настанак ове изложбе били су инспирисани књигом ађутанта краља Милана Обреновића и његовог сапутника на путовању на Исток 1889. године, пуковника и доцнијег генерала Михаила Рашића, коју је он, под називом „Са Њ. В. Краљем Миланом на Истоку”, објавио 1891/1892. године. Поставком је приказана личност Милана Обреновића, предочени мотиви његове абдикације и путовања у Свету земљу, затим његов духовни преображај на Христовом гробу, као и утицај оријенталног духа на обликовање дворске културе у Краљевини Србији крајем XIX и почетком XX века.
Изложба под називом „Дискретни херој баштине: 30 година од смрти Милорада Михаиловића, историчара уметности и директора Народног музеја Краљево (1995–2025)” представља својеврсни омаж Милораду Михаиловићу, угледном културном посленику и једном од најзначајнијих кустоса краљевачког музеја. Осврт на садржај ове поставке учинили су аутори др Татјана Михаиловић, музејски саветник Музеја у Краљеву, и Драган Драшковић, музејски саветник у пензији. Обраћајући се личним, изузетно емотивним тоном, аутори су евоцирали успомене на дане заједничког рада са Милорадом Михаиловићем, истичући дискретност и ненаметљивост његове личности, али и његову продорност и упорност када је заговарао напредак Музеја, посебно када је реч о његовој деценијској борби за адекватан простор за рад установе.
Представљене изложбене поставке снажан су подсетник о неопходности чувања културно-историјске баштине, неговања завичајног културног наслеђа и културе сећања као смисаоних полазишта Жичког духовног сабора, најстарије преображењске манифестације у нашој земљи.
Аутор текста Данка Спасојевић
Аутор фотографија Иван Спасојевић
