Беким Сејрановић је један од најупечатљивијих гласова савремене балканске прозе. Збирка кратких прича и есеја Нигдје ниоткуда представља портрет човека који се налази између светова – географски, културално и егзистенцијално.
Сејрановићев препознатљив стил одликује се минимализмом који крије дубоке емотивне слојеве. Његови кратки, сечени искази делују као прецизни резови свакодневице. Аутор користи језик који је једноставан и поетичан, што чини његову прозу доступном широком кругу читалаца, а ипак литерарно вредном.
Нарација варира између првог и трећег лица, што омогућава аутору да се игра са дистанцом према својим ликовима и темама. Ова техника доприноси утиску аутентичности – као да читамо дневничке записе или сведочанства.
Централне теме књиге гравитирају око идентитета и припадности, носталгије и губитка. Ликови се константно суочавају са питањем ко су и где припадају. Аутор вешто приказује дилеме савременог човека који се осећа као странац у сопственом дому.
Прошлост се појављује као недостижна земља из које су сви прогнани. Ова носталгија није сентиментална, већ горка и реалистична.
Најобичнији тренуци постају филозофски чворови у којима се крију велика питања егзистенције.
Сејрановићеви ликови су препознатљиво балкански – трауматизовани историјом, али и даље способни за иронију и самопародију. Они нису хероји у традиционалном смислу, већ обични људи који покушавају да се сналазе у компликованом свету. Њихова меланхолија никад не постаје патетична јер је увек помешана са дозом самокритичности.
Књига суптилно, али јасно рефлектује друштвене и политичке промене на Балкану током последње деценије. Без директног ангажмана, аутор успева да ухвати дух времена – осећај дезорјентисаности, економске несигурности и културних промена.
Нигдје ниоткуда је књига аутора који је пронашао свој глас и зна како да га користи. Сејрановић не нуди лака решења нити јефтину утеху, већ позива читаоце на суочавање са комплексношћу савременог живота. Ова књига потврђује да је домаћа литература способна да се избори са великим темама кроз интимне, личне приче.
Препоручује се свим читаоцима који цене интелигентну прозу која не бези од сложености живота, већ је прихвата са стоичком мудрошћу и благом иронијом.
Препоруку написао Андреј Анђић