КАРЛ УВЕ КНАУСГОР: У ЗИМУ

Четири књиге есеја које Карл Уве Кнаусгор (Осло, 1968), вишеструко награђивани норвешки писац, аутор обимног аутобиографског романа у шест томова Моја борба, пише својој најмлађој ћерки представљају неку врсту личне енциклопедије. Насловљени по годишњим добима (У јесен, У зиму, У пролеће, У лето), есеји су израз пишчеве замисли да још нерођеном детету остави неку врсту

СЕДАМ ВЕЛИЧАНСТВЕНИХ И ШЕСТ ДРУГИХ, НЕ САСВИМ НЕПОЗНАТИХ ПРИЧА: РОКСАНА ЈЕНЏЕЈЕВСКА – ВРУБЕЛ

Ауторка збирке прича „Седам величанствених и шест других, не сасвим непознатих прича“ је Роксана Јенџејевска – Врубел, пољска књижевница и сценаристкиња. Написала је преко четрдесет књига за децу, за које је добила значајне награде, а неке од њих су уврштене на Листу ризнице Музеја дечјих књига у Пољској и на међународну листу најзначајнијих књига за

МЛАДЕНКА КОСТОНОГА: ЖЕЛИМИР ПЕРИШ

Желимир Периш, рођен у Задру 1975. године, до сад је објавио збирку прича „Мученице” (2013), романе „Мима и квадратура круга” (2014) и  „Мима и ваше кћери” (2015), збирку песама „Х” (2016), роман „Младенка Костонога” (2020), који је поред награде Тпортала за роман године добио и награду „Кочићево перо”. Сликовницу „Страшка поставља тешка питања“ објавио је

ГОДИНА ЗЕЦА: АРТО ПАСИЛИНА

Арто Пасилина један је од најзначајнијих и, без сваке сумње, најпревођенијих финских писаца, који је својим богатим литерарним опусом скренуо пажњу светске јавности на савремено књижевно стваралаштво мале нордијске земље из које је потекао. Роман Година зеца сматра се најзначајнијим делом овог прослављеног финског аутора, превођен је и награђиван широм света, 1994. године је увршћен

О ТЕЛУ ДУШЕ: ЉУДМИЛА УЛИЦКИ

О телу ми знамо много више него о души. Нико није у стању да нацрта атлас душе. Ми понекад успевамо да уловимо само њено погранично пространство. Тамо, на тој граници, у мери у којој смо јој се приближили, настају такве вибрације, указују се тако истанчани детаљи о којима је готово немогуће и говорити на нашем

БАЈНИ СВЕТЕ, ГДЕ СИ ТИ: САЛИ РУНИ

Док пишем књижевно дело, често помислим како је оно изузетно важно, и да сам веома добар писац. Вероватно се свакоме од нас то дешава. Но, у једном крајичку ума ја и те како добро знам да сам мали, веома мали писац. Кунем се да знам. А ипак не марим много за то. Наталија Гинзбург, Мој

ПРИЈАТЕЉ ЈЕРМЕНИН: АНДРЕЈ МАКИН

Андеј Макин, један од великих европских писаца данашњице, чије је дело захваљујући издавачкој кући „Паидеа“ доступно српским читаоцима, инспирисан личним доживљајима, написао је роман о пријатељству које не познаје границе, нарочито националне, друштвене и политичке. Наратор и главни јунак је тринаестогодишњи дечак, Рус, који живи у сиротишту у Сибиру, у близини логора за политичке затворенике,

НАЈНОРМАЛНИЈИ ЧОВЕК НА СВЕТУ: ИВАН ТОКИН

Роман  Најнормалнији човек на свету, Ивана Токина, прича је о обичном човеку, благом преступнику, који између полицијских саслушања води нормалан живот испуњен свакодневним борбама, пре свега борбама са самим собом. Негде тачно у Београду  и некако отприлике сада живи човек, ни млад а ни превише зрео, у глувом и пустом породичном стану који дели са

ПЕТЉА: ДЕЈАН АЛЕКСИЋ

Први роман Дејана Алексића, афирмисаног песника и писца књижевности за децу, Петља, сасвим извесно читаоца неће оставити равнодушним. Прича о потрази за властитим идентитетом, главне јунакиње Дине Поледице, која је, симболички, рођена на дан Титове смрти а коју је одрастање у култури страха и неизвесности учинило отпорном на зебњу пред ауторитетима, исприповедана је у првом лицу. Поигравајући се са формом билдунгс

ЗАБРАЊЕНИ БЕЗ ЗАБРAНЕ – МИЛАН НИКОДИЈЕВИЋ

Југословенска кинотека, Београд, 1995. Књигом „Забрањени без забране” сабрани су разговори Милана Никодијевића са најзначајнијим ауторима југословенског црноталасног филма, у периоду од 1992. до 1994. године у оквиру емисије Laterna magica, емитоване на Радију Врњачке Бање. Зналачким усмеравањем приче, Никодијевић је од саговорника добио аутентичне увиде, дозреле и филтриране протоком времена, о превратничком карактеру епохе

ЏАН: АНДРЕЈ ПЛАТОНОВ

Свом роману Џан, Андреј Платонов сасвим симболично даје овакав назив, јер преведена са персијског језика, ова реч означава душу. Наиме, у центру ове мистичне, дистопијске Платоновљеве приче налази се душа једног номадског народа који ишчезава, живи резигнирано и по инерцији. Како то неретко бива на почетку бајки у којима се главни јунак отисне од огњишта

ХОЋУ КУЋИ: ЈАСМИНКА ПЕТРОВИЋ

„Хоћу кући!” је авантуристичка прича о дечаку Николи који је кренуо пут свемира у потрагу за новим родитељима. Прича садржи десет занимљивих поглавља. Пошто су његови родитељи били јако строги и стално су му нешто наређивали, био је одлучан да их промени. Помоћ је потражио на некој другој планети. „Моји родитељи су грозни! Сви имају