14:14 : ВЛАДА АРСИЋ

Влада Арсић (1967) новинар, писац и истраживач, аутор је десетак књижевних дела, романа и збирки прича („Лопатање ђавола“, „Изгубљене у магли“, „Армагедон“, „Бродолом“, „Кад звона занеме“, „Ноћ архангела“, „Невиђена Србија“, „Приче уз огњиште“, „Осиње гнездо“, „14:14“). Живи и ствара у Београду. У делима се бавио пошастима које прете младима у нашој земљи (педофилија, наркоманија, секте,

ТВОЈ СИН ХАКЛБЕРИ ФИН – БЕКИМ СЕЈРАНОВИЋ

Матори, приповедачев отац, тешко је болестан и пре смрти долази из Аустралије у Брчко да види сина са којим је цео живот у затегнутим односима. Његов син је писац који се из Осла вратио у Брчко и живи на броду – плови, понекад пише и редовно се дрогира. Отац му купује већи, али стари брод

ИЗБОР – ИДИТ ИГЕР

Пред вама је Избор – затворити се у мрачне подруме прошлости или у живот закорачити пуни наде, с мислима о срећнијој и лепшој будућности. Тако је било и са мном, уместо да будем тужна и депресивна, изабрала сам да будем срећна. Др Идит Ева Игер рођена је у Кошицама 29. септембра 1927. године, у породици

ЗОВ ДАЉИНЕ: ПАНОРАМА САВРЕМЕНИХ ПРИЧА О ПУТОВАЊУ

(приредили Љубица Арсић и Дејан Михаиловић) Тематска књига прича Зов даљине, састављена је од прича водећих српских писаца, који су се одазвали позиву приређивача да нас својим приповедним умећем поведу на узбудљива литерарна путовања. Збирка почиње Хандкеовом причом „Епопеја о ишчезавању путева“ који нас као страни писац уводи у књигу (што је обичај код антологија

Братство лозе – Џон Фанте

„Једног дана нашао сам неку књигу, отворио је, и то је било то. Стајао сам и читао. Понео сам књигу до стола. Редови су глатко клизили страницама, као плима. Свака реченица имала је сопствену енергију. Та стварност сваке реченице давала је страници живот, као да је нешто урезано у њу. Најзад сам открио човека који

Михаел Мартенс: У пожару светова Иво Андрић – један европски живот

Аутор ове, како је наведено, прве свеобухватне биографије нашег Нобеловца, Михаел Мартенс, немачки је новинар и публициста, рођен у Хамбургу 1973. године. Као дугогодишњи дописник немачког листа Фракфуртер алгемајне цајтунг једно време провео је у Русији, Атини и Истанбулу. У Београду ради од 2002. до 2009. године. Током своје каријере велику пажњу посветио је проучавању

Андрес Барба: Блистава република

Награђивани роман шпанског писца Андреса Барбе, Блистава република (,República luminosa), мрачна је прича о тридесет двоје деце непознатог порекла и нејасног језика која се ниоткуда појављују у маленом тропском градићу Сан Кристобалу насилно се понашујући према локалном становништву. Временом, како постаје све теже одржати ред, градске службе организују потеру за малим странцима погрешно верујући да

Гроздана Олујић: Гласам за љубав

Гроздана Олујић је дипломирала енглески језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Истакла се као романсијер, бајкописац, есејиста, антологичар и преводилац. Писала је за децу и за одрасле. Њена дела су преведена на чак 36 светских језика. Добитница је НИН-ове награде за роман „Гласови у ветру” 2009. године. За књиге за децу добила је

„ТИТО И ЈА“ – ГОРАН МАРКОВИЋ

Горан Марковић чувени је југословенски филмски и позоришни редитељ, сценариста и писац. Дипломирао је филмску режију на светски признатој филмској академији ФАМУ у Прагу 1970. године. До сада је режирао око педесет документарних и једанаест дугометражних филмова, који се сматрају антологијским остварењима домаће кинематографије: „Специјално васпитање“, „Национална класа“, „Мајстори, мајстори“, „Вариола вера“, „Сабирни  центар“, „Кордон“,

Милоје Радовић – Како је један таван постао славан

У својој најновијој књизи за децу, „Како је један таван постао славан“ Милоје Радовић читаоца уводи у један невероватан свет. Свет који се дешава на једном, наизлед, сасвим обичном тавану. Први јунаци са којима се читалац сусреће јесу старе, истрошене, похабане ствари које се ипак надају да ће поново једнога дана некоме бити потребне. Поцепана

Владета Јеротић: О страху

Који су најјачи страхови данашњице ако изузмемо архајске страхове од природних катастрофа и да ли човек и човечанство нешто могу да науче преко искуства страха, само су нека од питања која нас уводе у занимљиве теорије о страху у истоименој књизи Владете Јеротића.

Растко Петровић: Бурлеска Господина Перуна Бога Грома

„И развијајући своју фабулу по сваку цену, он се коначно сасвим губи у праски речи и витлању слика и ситуација, у церебралним подвизима из којих се осећа једино дах библиотека и брзо листаних фолијаната.” Иво Андрић, један од првих критичара „Бурлеске Господина Перуна Бога Грома”, Књижевни гласник, књ. 5, бр. 2, 16. јануар 1922.