Владета Јеротић: О страху

Који су најјачи страхови данашњице ако изузмемо архајске страхове од природних катастрофа и да ли човек и човечанство нешто могу да науче преко искуства страха, само су нека од питања која нас уводе у занимљиве теорије о страху у истоименој књизи Владете Јеротића.

Растко Петровић: Бурлеска Господина Перуна Бога Грома

„И развијајући своју фабулу по сваку цену, он се коначно сасвим губи у праски речи и витлању слика и ситуација, у церебралним подвизима из којих се осећа једино дах библиотека и брзо листаних фолијаната.” Иво Андрић, један од првих критичара „Бурлеске Господина Перуна Бога Грома”, Књижевни гласник, књ. 5, бр. 2, 16. јануар 1922.

Ежен Јонеско: Приче за децу

Француски писац румунског порекла, Ежен Јонеско, својим кратким причама, чланцима и есејима, драмским делима („Ћелава певачица“, „Столице“, „Носорог“), је умногоме обликовао културне токове модерног доба. Са Семјуелом Бекетом, најистакнутији је представник и утемељивач „Театра апсурда“. На класично схватање позоришта одговорио је својим “антитеатром”, без традиционалних шема, заплета, без граница између реалног и фантастичног.

Енес Халиловић: Људи без гробова: Голдбахова хипотеза

Енес Халиловић је рођен 1977. године у Новом Пазару. Аутор је шест песничких књига, три збирке прича и две драме. Са супругом Елмом Халиловић у коауторској књизи „Загонетке“ објавио је 172 прикупљене народне загонетке. Главни је и одговорни уредник часописа „Сент: лист за књижевност, умјетност, културу“ и главни уредник „Екермана: веб часописа за књижевност“.

Џ. П. Делејни: Била је ту пре мене

„Могло би се рећи да се пацијент не сећа ничега што је заборавио или потиснуо, али да дела у складу с тим. Репродукује то, не као сећање, већ као чин, не знајући да се понавља“. Сећање, понављање и превазилажење, Сигмунд Фројд

Паскал Мерсије: Ноћни воз за Лисабон

Роман Ноћни воз за Лисабон, швајцарског писца и филозофа Петера Бијерија (1944), познатијег под псеудонимом Паскал Мерсије, први пут је објављен, сада већ давне, 2004. године. Одмах по излажењу изазвао је огромну пажњу читалаца немачког говорног подручја, а када је 2008. преведен на енглески језик, постаје један од најчитанијих романа те године у свету и

Милош Црњански: Код Хиперборејаца

Хиперборејци [грч. hyperbóre(i)os, хипер-, Boréas север], у грчкој митологији, народ на крајњем северу Европе где се не може доспети ни копном, ни морем, живе у миру и изобиљу. Речник страних речи и израза, Иван Клајн и Милан Шипка То је мишљење Грка, у ствари можете рећи мит, а можете рећи и конструкција, филозофска, јер има

Ришард Капушћински: „Ебановина: мој афрички живот“

Ришард Капушћински (1932-2007), пољски есејиста, песник и новинар, био је предавач фактографске књижевности на европским и америчким универзитетима. Писањем репортажа бавио се од студентских дана, када је добио и прву награду. Касније су уследила  бројна признања у земљи и свету као и више номинација за Нобелову награду. Трагајући за изворима савремене историје,  путовао је и

Eнџи Томас: „Та мржња коју сејеш”

Дебитантски роман афроамеричке ауторке Енџи Томас привукао је огромну пажњу јавности када је објављен, управо због актуелности и универзалности теме којом се бави – расизма. Приказујући живот младе црне девојке Стар која живи у гету, а школу похађа у „белачком крају“, ауторка приказује дубоке поделе у америчком друштву и предрасуде које постоје код обе расе.

Рај Лорига: „Предаја“

Рај Лорига један је од, како се често одређује његова књижевност, најистакнутијих аутора прљавог реализма  савремене шпанске литературе. Рођен је у Мадриду 1968. године. Поред књига прозе, написао је и неколико филмских сценарија, а режирао је и два филма. Већ првим својим романом Најгоре од свега скренуо је пажњу на своје писање, а дела су